Danas je Spasovdan, slava Beograda
Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, koju je služio partrijarh srpski Irinej, i litijom centralnim gradskim ulicama, obeležena je slava grada Beograda – Vaznesenje Gospodnje, Spasovdan.
Liturgija je počela u 9.00, a potom je, oko 11.30 krenula spasovdanska litija iz Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenjske crkve u kojoj je učestvovalo više hiljada građana.
U litiji su bili patrijarh srpski Irinej, ovogodišnji domaćin slave – gradski menadžer Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, prinčevski par Aleksandar i Katarina Karađorđević, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, gradski urbanista Milutin Folić, sveštenstvo SPC, pripadnici Vojske Srbije i MUP-a, učenici beogradskih škola, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM Simo Spasić, kao i članovi viteškog udruženja Svibor...
Povorkom su se vijorile zastave, nošene su ikone i druga crkvena obeležja, dok su mnogobrojni građani fotografisali i snimali učesnike litije.
Na čelu litije bio je Jerusalimski krst, a iza njega barjak grada Beograda.
Litija je krenula je iz Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenjske crkve, a nastavila ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je čitana prva molitva.
Kolona je zatim prošla Knez Mihailovom i Pariskom ulicom do Saborne crkve, gde je očitana druga molitva, a nakon toga litija je nastavila kroz Pop Lukinu ulicu, Brankovu, Kraljice Natalije i Dobrinjsku ulicu do porte Vaznesenjske crkve, čime je simbolično zatvoren krug i gde je čitana treća molitva u spomen svih palih junaka Beograda.
Domaćin slave, gradski menadžer Goran Vesić, rekao je da je broj ljudi u litiji premašio sve dosadašnje od 1992. godine, od kada Grad Beograd ponovo obeležava ovaj praznik.
"Danas se sećamo zaveta despota Stefana Lazarevića, koji je ustanovio ovaj datum kao gradsku slavu još 1403. godine i ponosno je slavimo već 615 godina, moleći se da naš grad napreduje, da nas bude više i da Beograd bude pokretač razvoja naše zemlje", istakao je Vesić.
Dodao je da je veliki broj ljudi koji je učestvovao u litiji pokazatelj koliko je Spasovdan važan za Beograd.
"To je jedan od naših najznačajnijih praznika i koristim ovu priliku da svim Beograđanima čestitam našu zajedničku slavu, Spasovdan, jer je to, pored porodične slave, druga slava koju imaju", rekao je Vesić.
On je poželeo da se Spasovdan slavi još mnogo godina u miru i da se Beograd širi i razvija.
Nakon spasovdanske litije, Vesić je zajedno sa predstavnicima Grada Beograda u Starom dvoru prelomio slavski kolač, kao deo tradicionalnog obeležavanja slave.
Spasovdan – jedan od deset praznika posvećenih Hristu
Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa.
Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Ova slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.
Današnju formu postojećeg slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tada i poglavar Crkve Kneževine Srbije, na čiji je predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine i sagrađena Vaznesenjska crkva.
Ova crkva uspela je da sačuva originalni barjak Uprave grada.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар