Pogled na "Oluju" kao na prolaznu tešku nepogodu

Sa porodicom je pobegao od "Oluje". U Požegi, gde je pronašao mir, bivši vozač Milenko Jagodić Kuridža, postao je vrsni građevinac. Kaže da radi od jutra do mraka, pa o ratnom požaru nije imao kada da razmišlja. Supruga i on su umesto prošlosti, uvek mislili na budućnost.

"Kako smo došli ovde, mi smo samo mislili kako ćemo decu izvest na pravi put. Da budu dobri ljudi, nismo ni sanjali da će biti sportisti. Mislili smo da budu radnici kao što smo i mi, to nam je bilo najglavnije", kaže Milenko Jagodić Kuridža.

U izbeglištvu, odrastanje Marka i Srećka nije bilo nimalo lako.

Četiri godine porodica Jagodić Kuridža delila je baraku sa drugim krajiškim nevoljnicima. A živeli su u prostoriji od dvanaest kvadrata.

Pre petnaest godina uz pomoć UNHCR-a, Švajcarske i Srbije dobili su stan od 30 kvadrata u izbegličkom naselju. Sportska karijera starijeg sina vratila je u Hrvatsku. Sada brani boje Cibone, ali se nada da će zaigrati i u dresu Reprezentacije Srbije.

"Igrao je u Spartaku, igrao u Vojvodini, u Banja Luci, u Čapljini, gde je veoma teško bilo otići nekada, zbog poznatih dešavanja, ratnih, međutim, tamo su ga izvanredno prihvatili", kaže Milenko Jagodić Kuridža.

Uprkos sportu, mlađi sin se okrenuo građevinarstvu, a vredne ruke odvele su ga do Nemačke. Roditelji se ponose što su u teškim okolnostima, uspeli da izvedu decu na pravi put.

Milenkova supruga Mira kaže da su najbitniji rad i poštenje i ništa drugo. "Moraš biti čovek i ne brini se ni za šta", dodaje Mira.

"Budućnost mi samo priželjkujemo samo da bude zdravlja. U budućnosti nek bude zdravo, a ovo drugo sve ide dobro", rekao je Milenko Jagodić Kuridža.

Nadaju se da će privremeni stanovi u izbegličkom naselju, postati njihov trajni dom, jer su svi stanari i dalje - samo zakupci.