Registar energetskih pasoša - pomoć građanima i državi

Već četvrtu godinu, u skladu sa direktivama Evropske unije i u našoj zemlji sve nove i rekonstruisane zgrade i državne institucije moraju imati energetske pasoše. U njima piše koliko zgrada i stanovi troše energije. Radi unapređenja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja, pri Ministarstvu građevinarstva napravljen je i Centralni registar svih energetskih pasoša u zemlji - CREP. Korist je, kažu, višestruka.

Centralni registar energetskih pasoša najviše će olakšati građanima pri kupovini stana. Više ne moraju da veruju na reč investitorima, već unapred mogu znati ono što je za kućne budžete najvažnije - koliko će izdvajati za grejanje ili hlađenje.

"Ukoliko želite da kupite neki stan u nekoj zgradi možete da odete i pogledate u tom Centralnom registru. Imate slobodan pristup da vidite kojoj kasi zgrada pripada i koliko energije se troši za grejanje stana po metru kvadratnom na nivou godine dana", kaže profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Milica Jovanović-Popović.

Centralni registar energetskih pasoša velika je pomoć i državi. Naša zemlja se obavezala da do 2018. potrošnju energije smanji devet posto.

Šef Odseka u za energetsku efikasnost u Ministarstvu građevinarstva Jasminka Pavlović kaže da je važno da znamo koliko nam sredstava treba da bismo ispoštovali ono što Evropa od nas traži.

"Odnosno, ono što smo potpisali i koliko ćemo energije smanjiti i da donosimo kvalitetne odluke. Znači imamo divan alat", kaže Pavlovićeva.

Isti Registar energetskih pasoša ima Portugalija, a u projektu Srbiji pomaže nemačka vlada.

"Znači da će omogući Srbiji u jednom trenutku da ima kompletnu evidenciju i postojećeg stambenog fonda, i procenu potrošnje i procenu mogućih ušteda. Da zna kakvo je stanje da bi mogla da planira neke korake u tom smislu, nacionalne programe i da bi mogla efektivno da prati rezultate tih programa", kaže Svetlana Đokić iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ.

Srbija troši četiri puta više energije od zemalja Evropske unije. Proteklih nekoliko godina dosta građana je zastrelu stolariju zamenilo PVC prozorima i vratima, ali se malo radilo na izolaciji zidova i krovova. Procenjuje se da u Srbiji 80 odsto kuća nije izolovano.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 07. feb 2016, 20:53) - anonymous [neregistrovani]

energetska efikasnost

Dobro je da se pocelo radiri na propisima.Stednja energije je najvaznije,to podize standard zivota.