Rusini - jedinstveni grkokatolici

Nadomak Kule, u malom Ruskom Krsturu još ima svedoka dolaska Rusina na Balkan. Katedrala Svetog Nikole jedna je od najstarijih grkokatoličkih crkava u Srbiji. Ta parohija je i jedina grkokatoličkih parohija u Srbiji u kojoj se praznuje po Gregorijankom kalendaru.

Ruski Krstur sa više od 4000 Rusina važi za prestonicu tog naroda u Vojvodini. Malo je poznato da u tom, većinski rusinskom mestu, postoji i crkva koja datira iz perioda kad su se i Rusini doselili u Vojvodinu. Grko-katolička katedrala Svetog Nikole iz 18.veka najstarija je u Apostolskom egzarhatu Srbije. Rusini su tako došli i do danas ostali katolici koji poštuju vizantijski obred.

Rusini se tako kao grkokatolici zapravo razlikuju i od rimokatolika, i od pravoslavaca. Crkvena služba je na staroslovenskom a liturgija na rusinskom jeziku. U crkvi se služi beskvasni hleb, sveštenici mogu da imaju ženu i decu ali priznaju papu kao vrhovnog verskog poglavara. U sklopu crvkenih običaja, može se reći da su Rusini očuvali i svoje narodne elemente, pa se i time razlikuju do ostalih vernika u Srbiji.

"Možemo reći da smo neki fenomen posle više od 260 godina postojanja na ovim prostorima i da je crkva bila jako bitna za Rusine. Znači pripadnost toj crkvi a zatim i škola i jezik mada možemo reci da je crkva bila ta koja je u osnovi osnovala školu i crkva je ta koja je koristila rusinski jezik", kaže pastor crkve Sveti Nikola, protoprezviter stavrofor Mihajlo Malacko.

Za razliku od grkokatoličkih vernika u susednoj Kucuri, pre pola veka Rusini u Ruskom Krsturu, odlučili su da praznuju po Gregorijanskom kalendaru. Ipak, tradicija i običaji, kažu, isti su kao i u 18.veku.

Pastor Mihajlo Malacko smatra da su ti običaji isti kao i kad su Rusini došli na prostor današnje Srbije.

"Puno toga se izgubilo, puno toga je otišlo u nepovrat, na primer mi ne znamo našu izvornu nošnju, mi kažemo to je naša nošnja ali znamo kad smo došli mi smo primili jedan vid nošnje koji je uslovno rečeno naš. Izgubili smo dosta u folkloru, čardaš je ostao kao naš, iako je pitanje da li je to bilo drugačije. Ono što je izvorno to je to što je ostalo kod crkve", kaže pastor.

Poslednjih pedeset godina broj stanovnika u Ruskom Krsturu opada. Mladi se iseljavaju u veće gradove a Rusini se od devedesetih godina u većem broju sele i u Kanadu. Danas u, kako ga Rusini zovu, Ruskom Keresturu živi oko 5.500 stanovnika. Najviše je Rusina, ali su tu i Srbi, Mađari, Ukrajinci, Hrvati, Crnogorci, Slovaci i drugi.

"Svaki običaj ima svoju simboliku i svaki praznik na svoj način ima svoj smisao, baš ne znam šta bih posebno mogao istaći ali znam da je bogatstvo i u tome, što je postoji različitost s nekim drugim narodima a što usevamo održavati to što imamo, kaže predsednik Saveza mesne zajednice Ruski Krstur, Željko Kovač.

Običaji koji se svake godine mogu videti u sabornom hramu ali i u crkvi u Vodicama nadomak Ruskog Krstura jedinstveni su u Srbiji. Za Božić, deca obučena u narodne nošnje pevaju božićne pesme, dok za Uskrs, posle blagosiljanja korpi s ofarbanim jajima, dečaci i devojčice se blagosiljaju i polivaju vodom. Takvi običaji postoje kod Rusina u Vojvodini, ali ne i kod svih grkokatolika.

"To jedna lepa tradicija koja ne samo da produhovljuje čoveka nego održava i onu u ljudima rusinsku svest. To je jedan spoljašnji način koji veže čoveka za određenu naciju i određenu veru, smatra član crkvenog odbora u Ruskom Krsturu Fejdi Julijan.

Pre dve godine u crkvu u Ruski Krstur došao je i jedan Makedonac. Kako je svštenik u njegovom selu u Makedoniji bio Rusin a ranije je jedan od vladika u Krsturu bio Makedonac, njemu taj transfer nije delovao neobično.

"Snašao sam se među Rusinima", kaže kapelan Toni Angelov.

"Sa mnom ovde je moja porodica a moj sin koji ima dve godine govori i srpski i rusinki, kod kuće pričamo makedonski. On uvek odgovara na rusinskom i kaže da je on Rusin", kaže Angelov.

Posle osnivanja sopstvenog egzarhata na teritoriji Srbije 2003. crkva Svetog Nikole u Ruskom Krsturu postaje saborni katedralni hram Apostolskog egzarhata za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori.

U okviru tog egzarhata, oko 22 hiljade vernika podeljeno je u 19 parohija i tri arhijerejska namesništva. Uz Rusine, grkokatolici u Srbiji su i Ukrajinci i Rumuni, pa se na liturgijama u mestima gde ti narodi žive, propoveda i na ukrajinskom i rumunskom jeziku.

broj komentara 10 pošalji komentar
(sreda, 16. jan 2013, 21:30)
Шид [neregistrovani]

Русини

Чуо сам да су Русини у Руском Крстуру код Куле сви покстоличени средином 60-тих година прошлог века.То ми исприча човек из тог места?!

(nedelja, 25. nov 2012, 21:19)
anonymous [neregistrovani]

mala drzava

gresite da rusini nemaju svoju drzavu.ja sam rusinska snaja nerusinka.ruski krstur je kao mala drzava.ti ljudi su toliko fin i kulturan narod,neguju svoju tradiciju, rusinske obicsje.vencanje u njihovoj crkvi za mene je najlepsi dogadjaj u zivotu.iako sam pravoslavne vere redovno odazim u njihovu crkvu jer mi pruza spokojstvo i mir a to se oseca i uselu kao mala oaza u zemlji srbiji to jest kao mala drzava mirna i spokojna,i zato svski odlazak u ruski krstur za mene je kao odlazak u drugu drzavu.p.s.neradi mi veliko slovo.

(nedelja, 24. apr 2011, 23:03)
M. Hornjak - hornjak"@absolutok.net [neregistrovani]

Rusini

Rusini - prema popisu stanovnistva 2002. ima nas nesto iznad 15.000, oko 3000 je ostalo na teritoriji Hrvatske, nikad nas nije bilo vise od 20.000, odrzali smo se ovde, integrisali do neprepoznavanja u vecinsku srpsku sredinu zahvaljujci tome sto smo 1918. prikljucenjem Vojvodine Srbiji/Kraljevini SHS glasovima i nasih tadasnjih "prednjaka" dobili priznanje statusa i prava nacionalne manjine slovenskog porekla bez maticne drzave. Priznanje odlukama Pariske mirovne konferencije posle I svetskog rata su dobili i svi Rusini u staroj Karpatskoj postojbini, podeljeni izmedju 5 drzava od kojih dve nisu slovenske, ali se to nije odrzalo, a posle II svetskog rata prikljucenjem Prikarpatskog dela istorijske postojbine Sovjetskom Savezu i politikom lagerskih zemalja bili dekretom proglaseni za Ukrajince. Nestankom SSSR i promenama u istocno-evropskim zemljama svuda su ponovo dobili priznanje etnickog/nacionalnog identiteta i status manjine sa odgovarajucim pravima - svuda izuzev u Ukrajini gde zivi najbrojnija homogena rusinska zajednica na delu svoje istorijske postojbine Prikarpatske Rusije /ima ih oko 950.000/, gde ukrajinske vlasti i dalje prema njima vode politiku ukrajinskog nacionalizma utemeljene u 19/20. veku, podignute na nivo drzavne politike od kominterne i KPSS/KPU 1924/25., sto danas predstavlja krsenje Povelje OUN, principa Eu, OEBS i svih konvencija o ljudskim i manjinskim pravima ciji je potpisnik i Ukrajina. Tamo i danas sudski progone one koji tvrde da su Rusini i traze prava kakva imaju Rusini ovde u Srbiji i svuda u svetu /23. maja se ocekuje presuda o. D. Sidoru, predsedniku Rusinskog Sojma/Narodnog parlamenta u Zakarpatskoj administrativnoj oblasti, koja je izmedju dva rata u sastavu Cehoslovacke imala autonomni status na osnovu Sen-Zermenskog i Trianonskog sporazuma, u junu 1945. prikljucena pobedonosnom SSSR, od 1991. u sastavu nezavisne Ukrajine gde im je sve to do danas uskraceno. Bio bi to njihov unutrasnji problem, da nam ovu politku nisu "izvezli" ovde i nas ovdasnje svojataju kao deo ukra
jinskog naroda, kao najstariju ukrajinsku dijasporu, kao "subetnos ukrajinske nacije" /pogledajte sajt Ukrajinske ambasade, tamo su sve rusinske institucije od nacionalnog saveta do osnovne skole "Djordje Zlicic" i obdanista u Djurdjevu u kojem ima troje rusinske dece proglasili za ukrajinske!/. Nastoje na "ukrajinizaciji" u uverenju da ako privole nas koji smo najdalje otisli u ocuvanju i razvoju istorijskog kulturnog nasledja da prihvatimo da smo Ukrajinci, sta ostaje onima tamo izlozenim decenijama nasilnoj denacionalizaciji osim da se pomire sa sudbiniom i reseno tzv. rusinsko pitanje u Ukrajini, nema prepreka za priblizavanje EU. Treba se samo podsetiti sta su sve ovde govorili i radili prilikom zvanicnih poseta -svaka je pocinjala ili se zavrsavala medju Rusinima u Ruskom Krsturu - "mi vas smatramo svojim i necemo se odreci ni jednog ukrajinca ma gde ziveo"/pre par nedelja to je ponovio i Vladimir Litvin, predsednk Vrhovne Rade/i niko od nasih da upita-sta vi to hocete sa ovdasnjim Rusinima, sta je sa onima tamo kod vas, imaju li oni to sto imaju ovi ovde! Kao i posredstvom Saveza Rusina Ukrajinaca oko kojeg se okupila grupica nasih samozvanih "prednjaka" okicenih diplomama i priznanjima za doprinos "svetskom ukrajinstvu" koji su rasporedjeni u svim rusinskim institucijama,
nastupaju sa programom suprotnim ustavnopravnom poretku Srbije. To sto ukrajinske vlasti i ovaj Savez RU rade ovde, ne mogu ni u jednoj zemlji u kojoj zive Rusini priznati kao razliciti od Ukrajinaca. Na pitanje zasto se to dozvoljava, kome je to u i nteresu ovde niko nije spreman da odgovori...
Da dodam jos da ovde ima oko 5000 Ukrajinaca, priznatih kao nacionalna manjina kao i Rusini, zapostavljenih u svemu na racun Rusina...

(ponedeljak, 31. maj 2010, 21:35)
Valdemar [neregistrovani]

Nismo istocni Sloveni

Stvar zapravo nije tako crno-bela. Ukratko, panonski Rusini su ime Rusin primili zbog svoje "rusinske" vere. Dakle, u ove krajeve smo dosli pre formiranja slovacke nacije, a kamo li ukrajinske, sa svescu da smo grkokatolici ("ruska vira"), Rusnaci (kako sami sebe i danas nazivamo). Cak su nas i susedni slovenski narodi na ovim prostorima nazivali Rusnjaci, Rusnaci, a ne Rusini. Termin Rusin se nekako probio tek pocetkom 20. veka.
E sad, stvar je versko-kulturnih veza (a crkva je za 260 godina imala vaznu, ako ne i glavnu ulogu u nasem drustvenom zivotu) to sto se "kacimo" Karpato-Rusinima, dok su nasi "pravi" sunarodnici u istocnoj Slovackoj u medjuvremenu ravnopravno ucestvovali u stvaranju slovacke nacije i danas se tako i nazivaju - Vihodnjare (u znacenju "Istocnjaci", osnosno istocni Slovaci), uz kolektivnu svest da su ipak "nesto razlicito" od ostalih Slovaka.

(petak, 23. okt 2009, 16:56)
Igor [neregistrovani]

pozdrav

Rusini ne žive samo u Kucuri i Ruskom Krsturu, ima ih i u Sremu.

U Šidu u gimnaziji i osnovnoj školi postoji sekcija rusinskog jezika koju mogu pohađati svi zainteresovani.

Postoji i crkva, koja je proglašenja dvorcem zato što potiče iz 1780 godine i taj je bila vladičevska rezidencija.

Takođe, postoji Kulturno-prosvetno društvo "Đura Kiš" koje neguje rusinsku tradiciju kako u folklornom tako i u ostalim sekcijama. Članovi društva su deca i odrasli svih nacionalnosti i svi se lepo slažu.

Postoji i web sajt tog društva na adresi:

www.djurakis.org

Ono što mogu da kažem ukratko, kao mlad čovek koji se još nije oženio, je čini mi se da je najveći problem budućih Rusina očuvanje i negovanje tradicije (jezik, pravopis, vera).
Ne u smislu da to neko brani Rusinima ili tako nešto.

Problem je u sledećem:

Naime, u većini slučajeva nakon što Rusin stupi u brak sa pripadnicom ne-Rusinske nacionalnosti, buduća zajednička deca ne nauče da pričaju Rusinski jezik, verovatno zato što ni majka ne zna da priča Rusinski, a otac sam sa decom ne može da to postigne. Ovo dovodi do toga da deca iz mešanih brakova gde je Rusin otac a majka ne-Rusinka, zaboravljaju svoje korene, svoj jezik i kulturu.

Međutim, Rusini se snalaze kako umeju, a primeri toga su i gorepomenuta crkva, kulturnoprosvetno društvo i sekcija u školi.

(nedelja, 27. sep 2009, 21:20)
Љиљана [neregistrovani]

Русини

Похвала за покренуту тему о Русинима.

Међутим, да би се стекла потпуна слика о Русинима у Србији, предлажем аутору емисије да посети и Куцуру, где такође у великом броју живе Русини. Предлажем да се тамо контактира проф.др Михајло Фејса, уредник мултилатералног пројекта „Зборник- Русини 1745-2005“ покренутог поводом 260-годишњице досељења Русина у Бачку.
У Куцури делује и КПД ДОК, чији је председник проф. Др Фејса, и који је један од издавача билтена „Ерато над Куцуром“. Било би лепо и корисно да се шира јавност више упозна са овим.

(subota, 26. sep 2009, 21:18)
anonymous [neregistrovani]

Lojalna manjina

Rusini su uvek bili, a i sad su lojalna i prijateljska nacionalna manjina u Srbiji. Treba ih podržati u svim njihovi m nastojanjima da se kao manjina razvijaju i napreduju, jer su vrlo vredni, sposobni i miroljubivi.

(subota, 26. sep 2009, 17:05)
DejanCZ [neregistrovani]

...

Rusini su jedini slovenski narod, ako izuzmemo Lužičke Srbe, koji nisu nikada uspeli da formiraju sopstvenu državu... Šteta

(subota, 26. sep 2009, 15:29)
Владимир [neregistrovani]

Русини

И само име Русин говори да је реч о припадницима руског народа с територије Галиције. Наиме, њихова земља прво сачињава део Велике Кијевске кнежевине - Кијевске Русије, потом руске удеоне галичке кнежевине, затим већи део Краљевине Пољске и незнатан део Краљевине Угарске - од 1526 године Хабзбуршке монархије. Након прве, друге и треће деобе Краљевине Пољске 1792 - 1795 године, Галиција и Рутенија постају саставни део Хабзбуршке монархије све до 1918 године. Земља русинског народа - галицијских Руса, постаје саставни део Републике Пољске до 1939 године, затим СССР -а и 1991 године Украјине.
Иначе, већи дао русинског - рутенског - руског народа је припадник Рутенске католичке цркве - гркокатоличка црква источног византијског обреда. Део овог народа исповеда православље - Украјинска Православна Црква - МП. Поменута гркокатоличка црква је основана 1646 године након договора представника Римокатоличке цркве Краљевине Пољске и дела архијереја и јереја Кијевске митрополије.
Иначе, 1595 године у белоруском граду Бресту, кијевски митрополит Михаило с групом архијереја и јереја Кијевске митрополије постигао је договор с представницима Римокатоличке цркве и пољске државе о формирању Украјинске гркокатоличке цркве. Ово је била последица жестоког војног, политичког и финансијског притиска Ватикана и пољске државе над руским православним народом и православном црквом који је не само територијално него и духовно требало одвојити од Цариграда и духовно и етнички од Москве - постојао је страх од припајања Малорусије и Белорусије матици - Русији што се и догодило 1648 године.
Иначе, данашњи Русини, Украјинци - Малоруси и Белоруси етнички припадају руском народу. О томе најбоље сведоче историјски писани извори, филологија и етнологија. Наиме, процес покатоличавања и промене етничке свести галицијског руског народа започињу Пољаци и Ватикан и завршавају Аустријанци - Аустроугари и Ватикан. Нажалост, бољшевичке совјетске власти настављају ове идеолошко - политичке пројекте стварањем украјинске совјетске републике и украјинског народаа и белоруске совјетске републике и белоруског народа.

(subota, 26. sep 2009, 11:30)
anonymous [neregistrovani]

Rusini

Hoces neces sve se oko vere okrece. Sve se menja i prolazi samo crkve ne.