Laloviću uručena nagrada za ekološki doprinos

Petar Lalović je ovogodišnji dobitnik nagrade "Zeleni radio - ekološki doprinos godine", koju organizuje Radio Beograd 2.

Nagradu su primile supruga i ćerka reditelja koji je više od pola veka posvetio prirodi i u njoj snimio više od 200 filmova. U obrazloženju se navodi da je Lalović gledaocima poklonio najlepši pogled na prirodu izbliza - da joj se vrate i sačuvaju je.

Lalović, koji zbog zdravstvenog stanja nije mogao da prisustvuje uručenju priznanja, naveo je u pismu da je "Beogradska oaza" apel da se neprocenjivo blago koje se nalazi u centru Beograda, sačuva od "pohlepe nabeđenih dobročinitelja koji bi sve da pretvore u šoping molove i jeftinu nazovi zabavu na Velikom ratnom ostrvu".

"Čovek je deo prirode i, verujte mi, jedino je suživot čoveka i prirode tajna našeg opstanka na ovoj planeti", rekao je Lalović i izrazio nadu da će Veliko ratno ostrvo, i u narednim vekovima, ostati deo netaknute prirode, kao što je bilo u prošlosti.

Glavni i odgovorni urednik Radio Beograd 2 Đorđe Malavrazić rekao je da zdrav odnos prema prirodi mora da bude uklopljen u zdrav odnos prema društvu i drugima.

Lalović je, rekao je Malavrazić, umetnik koji nam je otkrio neviđene stvari i spontani život koji se odvija u prirodi.

Predsednica velikog novinarskog žirija, u kome je bilo 17 ekoloških novinara iz cele zemlje, Dragana Vasiljević navela je da je Lalović jedan od najboljih svetskih dokumentarista, reditelja i snimatelja prirode, ljudi u prirodi, ali i onoga što je uništava.

"Beogradska oaza" je filmska priča o Velikom ratnom ostrvu, a namera autora je da se kroz slike iz života u toj divljini, uputi apel da se taj prostor, na samo 600 metara od centra grada, spase od urbanizacije i da ne doživi sudbinu Ade ciganlije.

Film je sniman dve godine i prati život na ostrvu tokom sva četiri godišnja doba, kada flora i fauna menjaju lice i način života. Ostrvo je za ptice selice servisna stanica, na kojoj borave zimi, prehranjuju se i dalje lete.

Na Velikom ratnom ostrvu ima više od 2.000 biljnih i životinjskih vrsta, a čak 66 vrsta ptica se gnezdi. Fazani i labudovi tu zimuju, a ostrvo je stanište lisica, zečeva i ježeva.

Postoji i par suvozemnih kornjača za koje se ne zna kako su došle da tu polažu jaja.

Najviša kota na ostrvu ima 73,5 metara, a u toj prirodnoj oazi se nalaze i reka, bare i retki primerci belog lokvanja, koji je zaštićena prirodna vrednost.

Film je dobio 19 bodova od novinarskog žirija, u konkurenciji sa još 12 predloga. Žiri je javno glasao u emisiji "Čekajući vetar" na Drugom programu Radio Beograda.

Lalović je do sada snimio 200 dokumentarnih filmova, u kojima je bio scenarista, glavni snimatelj i reditelj. Njegov dugometražni film "Ptice koje ne polete" dobio je više od 20 nagrada u zemlji i inostranštvu, od čega četiri Gran prija u Evropi.

Njegovi čuveni filmovi su "Poslednja oaza", "Svet koji nestaje", "Balegar", "Mravi", "Kako se može prodati nebi i toplina zemlje" i "Maskirani razbojnik. Ti filmovi su osvojili više od 150 međunarodnih nagrada.

broj komentara 0 pošalji komentar