Deci sa smetnjama prijaju redovne škole

Za kratko vreme urađeno mnogo na uključivanju dece sa smetnjama u redovne škole, tvrdi Ministarstvo prosvete. Ipak, stručnjaci kažu da je potreba reforma učiteljskih fakulteta. Svi su saglasni da je neophodno promeniti odnos škola prema prihvatanju dece sa smetnjama jer ona najbolje uče imitacijom u vršnjačkim grupama.

Mišljenja o napretku Srbije u inkluzivnom obrazovanju u poslednje četiri godine su različita. Jedni kažu da ima napretka jer je sve više učenika sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u redovnim školama. Drugi tvrde da je njihov broj i dalje zanemarljiv.

Ipak, svi su saglasni da je potrebna bolja edukacija nastavnika i roditelja. Zakonom iz 2009. godine svoj deci omogućeno je obrazovanje u redovnim školama.

Jasmina Plećić, majka jedanaestogodišnjeg Petra koji ima autizam, najbolje zna da uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole može biti teško ali uspešno.

Ističe da je Petar naučio šta su njegove obaveze, i da mu ni novi predmeti kao što su geografija i istorija ne predstavljaju problem jer ih je shvatio veoma ozbiljno.

"Sve svoje obaveze izvršava, razgovarali smo sa nastavnicima i za sad nema nikakvih problema", kaže Jasmina Plećić.

Petar uči sa vršnjacima, učenicima petog razreda, a za to su zaslužno svi u Osnovnoj školi Duško Radović u Sremčici.

Petrova učiteljica Dragana Tošev objašnjava da je on na nekim časovima obrade i usvajanja morao da ima specifičan pristup ili metod, i da je bilo časova za koje se ona posebno pripremala.

Školu u Sremčici, koja je jedna od 14 modela škola za inkluzivno obrazovanje, uspešno pohađaju četiri učenika sa smetnjama u razvoju.

Pedagog Svetlana Komlenović ističe da deca najviše uče imitacijom i da u vršnjačkoj grupi njihovi kapaciteti mogu da se razviju do maksimuma.

"Ta vršnjačka grupa, i to samo boravljenje u jednoj redovnoj sredini je nešto što je najveća dobit inkluzije", objašnjava pedagog Svetlana Komlenović.

Važna dobra volja učitelja

Nažalost, ima i škola u kojima se inkluzija svodi na dobru volju učitelja. Istraživanje skupštinskog Odbora za prava deteta ustanovilo je da neke škole nemaju novca za opremu. Nastavnici nisu dovoljno edukovani, a u sistemu podrške nije definisano mesto defektologa i logopeda.

Milica Vojić Marković iz skupštinskog Odbora za prava deteta kaže da je jedan od problema i to što direktori ne prepoznaju problem. Kako kaže ima učitelja za koje to predstavlja samo dodatnu brigu.

"Drugo, imate škola koje imaju svoju logiku. Njima to ne treba i onda oni upućuju roditelje da idu u neku drugu školu koja je, kako kažu, pokazala dobre rezultate. Tako da vi u nekim sredinama imate u odeljenju četiri ili pet učenika koji rade po IOP-u. To je nemoguće", objašnjava Milica Vojić Marković.

Tanja Radaković iz Unicefa smatra da je potrebna reforma nastavničkih i učiteljskih fakulteta, tako da oni uključuju razvijanje različitih kompetencija koje nastavnik i učitelj mora da ima da bi radio, ne u inkluzivnoj školi, nego u školi uopšte.

Prema njenim rečima, to je unapređenje struke uopšte. Ipak, Ministarstvo prosvete tvrdi da je za kratko vreme urađeno mnogo.

"Ima otpora među roditeljima, među nastavnicima no zaista preko mreže podrške, preko školskih uprava, preko naših zaposlenih, praktično u školskim upravama nastojimo da se taj stav škole, uprave škole, rukovodstva škole promeni", ističe Borislava Maksimović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U praksi, Danska je najbolje uključila decu sa smetnjama u redovne škole. Iako Srbija još ne može da se meri sa razvijenim evropskim zemljama, ipak je, ocenjuju upućeni, u ovoj oblasti bolja od zemalja u regionu.

broj komentara 9 pošalji komentar
(subota, 28. feb 2015, 13:15) - profesor [neregistrovani]

kad pametni zaćute, a neznanje progovori

kad budete imali u razredu dvoje inkluzivne dece, od kojih je jedan psihotičar, pa njih dvoje maltretiraju ceo razred osam godina na čelu sa nastavnicima, koji nisu defektolozi, niti to mogu biti, pa kad potpuno uruše nastavu za one koji imaju potencijal,a onadarenima da ne govorim, vi ste sa to dvoje koje na zapadu imaju armiju stručnjaka koji ih nadledaju, a u Srbiji - tablu i kredu, onda držite predavanja nekome i budite humani. Dotle se stidite količine svoga neznanja nego se bavite svojom profesiojom, Ukoliko je imate, naravno. pa tu budite pametni.

(subota, 21. dec 2013, 16:15) - anonymous [neregistrovani]

"Licni asistent" za decu sa posebnim potrebama

Nije mi poznat danski model, ali posto zivim u Svedskoj znam kako je ovde. Deca sa posebnim potrebama za koju se oceni da mogu da pohadjaju redovnu nastavu (znaci ne sva)dobiju svog "licnog asistenta" koji nije nastavnik i koji sedi pored njih u skoli i pomaze im. Taj "asistent" ih takodje cuva i u dnevnom boravku.
Na taj nacin se ovakvoj deci omogucavaju optimalni uslovi za ucenje i razvoj a takodje se pomaze i nastavniku na koga ne pada cela odgovornost za dete.

(subota, 21. dec 2013, 15:22) - anonymous [neregistrovani]

siromastvo

Svi koji komentarisu ovu temu su u pravu,jer samo zavisi iz kog ugla se posmatraju ovi problemi.Drzava je siromasna i nema sredstava da bilo sta promeni.Ne mozemo se ni sa cim porediti sa zapadom pa ni sa nasim sistemom u obrazovanju.Treba puno toga uraditi i za osobe sa posebnim potrebama a i za sve ostale.

(subota, 21. dec 2013, 13:52) - anonymous [neregistrovani]

????

Ne postoje inkluzivna deca, ocigledno da Vi niste nista razumeli. Za svu decu je bolje da imaju u odeljenju decu sa poteskocama u razvoju, jer se uce da prihvate razlicitost, pa ce sutra u drustvu biti tolerantni gradjani, na ne naslinici koji su samo sebi vazni. Takdje deca koja su posebno nadarena imaju pravo da imaju posebne programe, to je Zakon propisao, tako da mogu da napreduju brze u odnosu na prosecnu decu. Ocene se deci daju srazmerno programu koji im je propisan, tako da niko nikom nista ne popusta. Mislim da Vi imate problem sa ucenje kod Vase dece, tako da bi najbolje bilo da poradite na njihvoim radnim navikama.

(subota, 21. dec 2013, 12:09) - anonymous [neregistrovani]

A ostali?

Nije ovo prvi tekst koji ističe pozitivne strane inkluzije, ali šta je sa većinom, sa ostalim učenicima? Deci sa posebnim potrebama posvećuje se veća pažnja, odlični i nametljivi učenici će se već snaći i istaći se pro prirodi stvari, ali šta je sa prosečnijom, povučenijom decom? I njima je potrebna veća pažnja, ali kako ne spadaju u inkluzivnu, kakvi će dugoročno gledano biti njihovi rezultati? Bavi li se neko time?

(subota, 21. dec 2013, 11:27) - Nastavnik [neregistrovani]

"Inkluzija"

Prvo, kao pojam INKLUZIJA je u Srbiji interpretirana pogrešno od strane "stručnjaka". Drugo, način na koji je "uvedena" u obrazovne ustanove u Srbiji je katastrofalan. Treće, ne znam šta je time dobijeno osim ako se ne smatra da je to još jedan od načini da se uruši ono što je još iole, kako-tako, moglo da se nazove dobrim u ovoj urušenoj zemlji, a to je obrazovanje. Ne znam kakav je finski model, ali Predrag je u pravu. Sa druge strane, svaki stručnjak za specijalizovano obrazovanje će vam reći, ako je iskren, da ovo što se radi u Srbiji po pitanju "inkluzije" ne liči ni na šta. Pre svega zbog toga što Srbija (tj. njena vrhuška) ne želi da izdvoji dovoljno novca za to. Ne izdvaja ga ni za redovno obrazovanje koliko treba, a kamoli za ovakav vid obrazovanja. A sve pod "firmom" - "obrazovanje za sve", licemerno, licemerno. Zašto onda gospodo iz ministarstva prosvete ne smanjite broj učenika u odeljenju na primer, ili povučete neke druge kvalitetne poteze? No, ne bih trošio reči o kadrovima iz ministarstva prosvete, raznih zavoda, školskih uprava i sl. Jednostavno ne može napredovati obrazovni sistem čiji su oni čelnici. A da li možda i ne treba da napreduje? Zapamtite gospodo, obrazovanje je pre svega akademski pojam, dakle akademska kategorija. Obuka, zanat, praktičan rad i sl. je ipak nešto drugo, a uslovljeno obrazovanjem. Dakle, u Srbiji se poput "inkluzije", brkaju lončići na sve strane. Mislim da je jasno zašto. Novac sve kvari, a novac je osnovni pokretač čelnika obrazovnog "sistema" u dragoj nam državi, motiv koji je primaran za sve koji su na vlasti. A zapad dobro plaća za svoje "ideje" koje treba "zasejati" u Srbiji.

(subota, 21. dec 2013, 11:07) - anonymous [neregistrovani]

da li je ovo i u eu...

Kako se osecaju deca koja nemaju mane? Jer neko vodi racuna i o ovoj deci?

(subota, 21. dec 2013, 09:58) - Predrag [neregistrovani]

Najbolji je Finski model

U kome se deca sa smetnjama u razvoju grupisu u posebna odeljenja!

(subota, 21. dec 2013, 09:03) - NNunited [neregistrovani]

diskutabilno

ova tema je veoma diskutabilna kao i njeni rezultati. mimistarstvo je to malo na silu uguralo u skole. nema skolovanih ucitelja i nastavnika za rad sa ovakvom decom.
od nastavnika se trazi da se maksimalno posveti i inkluzivnom detetu i redovnim djacima. ne postoje posebne djacke knjizice za inkluzivnu decu, sto je problem jer roditelji cesto insistiraju da inkluzivna deca dobijaju ocene koje nisu zasluzili. skole nemaju pp sluzbe koje mogu adekvatno da pomognu , pa sve pada na nastavnike. seminari i njihiv kvalitet na tu temu je dosta saren.
pitanje je koliko redovni ucenici u ovoj prici gube svog obrazovanja, a koliko inkluzivni ucenici dobijaju.
rekao bih licno da ima inkluzivne dece sa kojima moze da se radi veoma lepo, ali ima i dece koja su na silu ugurana od strane roditelja zarad njihovog hira i mislim da ona najvise trpe.