Bramerca dočekali demonstranti

Haškog tužioca Serža Bramerca, koji je posle podne stigao u Zagreb, dočekalo je oko 30 članova pokreta "Stop progonu hrvatskih branitelja", koji su protestovali zbog njegovog dolaska noseći transparente sa natpisima "Bramerc-egzekutor", "Uzmite Šeksa, vratite nam branitelje", "Hrvatski ponos - Mirko Norac, Gotovina, Markač, Glavaš" i "Volim Hrvatsku - ne
u EU".

Demonstranti su sa Cvetnog trga u policijskoj pratnji došli do ugla nedaleko od Gornjeg grada, gde se nalazi sedište vlade, a kolona sa Bramercovim automobilom prošla je blizu njih.

Organizatori protesta su novinarima rekli da su želeli da poruče Bramercu da je nepoželjan u Hrvatskoj, kao i da upute kritiku vladi zbog dodvoravanja Hagu i "puzanja pred svetskim hohštaplerima".

Glavni haški tužilac se u Zagrebu sastao sa premijerkom Jadrankom Kosor, ministrom pravde Draženom Bošnjakovićem, glavnim državnim tužiocem Mladenom Bajićem i članovima vladine radne grupe za potragu za dokumentima koje traži tužilaštvo u Hagu.

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor rekla je u razgovoru sa Bramercom da će Hrvatska nastaviti da sarađuje sa Haškim tribunalom i ponovila da je odlukom vlade zatraženo da Hrvatska dobije status prijatelja suda u predmetu "Gotovina, Markač i Čermak".

Bramerc nije želeo da daje izjave novinarima, rekavši kratko da "nema vremena".

Osim razgovara o saradnji s haškim tužilaštvom, iz Haga je uoči Bramercove posete najavljeno da će on hrvatskim zvaničnicima preneti i svoj stav o reakcijama vlasti u Zagrebu na nedavnu presudu trojici hrvatskih generala za ratne zločine tokom i posle akcije "Oluja" 1995. godine.

Bramerc razočaran tumačenjem presude

U intervjuu Jutarnjem listu, uoči posete, Bramerc je rekao da je razočaran reakcijom zvaničnog Zagreba na presudu Anti Gotovini, ocenjujući da je to pristup koji neće dovesti do pomirenja. "Država se ne brani pljačkom i ubijanjem civila", rekao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, reagovanja u Hrvatskoj na haške presude su iznenađujuće, jer je suđenje trajalo tri godine, pri čemu je tužilaštvo iznelo veliki broj dokaza o zločinima koji su počinjeni za koje nema sumnje da su se dogodili.

"Voleo bih da vlast na odgovarajući način analizira presudu kako bi se izbegla sva moguća pojednostavljenja", rekao je Bramerc. Haški tužilac je za zagrebački dnevnik još jednom demantovao da je na konferenciji u Briselu rekao da je "Oluja" bila legitimna akcija.

"Komentari koje sam izneo nisu tačno preneti. Nisam komentarisao ni zakonitost, ni legitimnost operacije 'Oluja', niti je moja kancelarija zauzela bilo kakav stav o tom pitanju tokom suđenja Gotovini i drugima", naglasio je tužilac.

Bramerc je precizirao da u postupcima pred Haškim sudom nije od značaja da li je neka strana u sukobu imala pravo da pribegne oružanoj sili, već da je relevantno da li su u vojnim operacijama, uključujući i "Oluju", počinjeni zločini.

Glavni haški tužilac je naglasio da su hrvatski sudski organi dužni da sude onima koji su igrali neku ulogu u izvršenju zločina u Oluji.

Na pitanje šta će izneti u izveštaju, Bramerc je rekao da je nakon suđenja Gotovini drugima ostalo srazmerno malo otvorenih pitanja u odnosu Haškog tužilaštva i Hrvatske, ali da će se uzdržati od komentara dok ne obavi razgovore u Zagrebu i ne pošalje izveštaj u UN.

Govoreći o buci koja se digla oko pitanja kako su dokumenti dospeli u Hag, Bramerc je rekao da se ne radi o tome da Hrvatska šalje dokumenta, već da Hrvatska izvršava svoje međunarodne obaveze.

Jedno od merila za zatvaranje poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) u hrvatskim pristupnim pregovorima s EU je ocena pune saradnje s Haškim tribunalom. Od zatvaranja tog poglavlja najviše zavisi završetak hrvatskih pregovora koje Zagreb priželjkuje do kraja juna.

Bramercova poseta Hrvatskoj je deo redovnih obilazaka regiona uoči podnošenja izveštaja o saradnji država regiona Savetu bezbednosti UN u junu.