Pet miliona evra za arbitražu

Troškove arbitraže granice snosiće Slovenija i Hrvatska, iako je prema predlogu evropskog komesara za proširenje Olija Rena predviđeno da troškove plati Evropska Unija.

Koliko će se novca izdvojiti za rašavanje graničnog spora između dva suseda, koji traje punih 18 godina, još uvek je neizvesno.

Slovenačka strana navodi brojku od 5 miliona evra, koliko bi koštali arbitri i dvadesetočlana slovenačka delegacija.

Međutim, još uvek je nejasno da li je reč o ukupnoj sumi ili ceni za godinu dana, piše hrvatski Večernji list.

I dok slovenci imaju "procenu" troškova, hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova još ne može da proceni koliko će ga koštati arbitraža.

Prema Renovom predlogu sastanci će se odvijati u Briselu, a Evropska unija dala bi "tehničku" podršku.

Večernji list navodi da bi u štedljivijoj varijanti, dve zemlje angažovale arbitre po potrebi koji bi bili plaćeni po satu.

"Puno radno vreme" za arbitre

Neracionalna bi bila odluka da se plaća za "puno radno vreme", navodi hrvatski list.

Stručnjaci američke kompanije "Brisko Ivester i Bazel LLP" iz San Franciska, koji se bave graničnim sporovima na moru, tvrde da će arbitri koštati najmanje 500 evra po satu.

Ukoliko budu postojala neslaganja dve strane, arbitri će zaraditi mnogo više. Primera radi ukoli se budu plaćali po satu, pet arbitara koštaće najmanje milion i po evra dnevno.

Osim međunarodnih sudova u Hagu postoji Stalni arbitražni sud koji ima svoj "cenovnik". Glavni sekretar košta 250 evra po satu, su savetnici nešto jeftiniji, 175 evra po satu.

Prostorije za pregovore koštaju od 1.000 do 1.750 evra po "seansi".

Večernji list navodi da ishod arbitražnog postupka zavisi od argumenata Zagreba i suđenju arbitara i upozorava da Hrvatska nije članica EU, niti će biti u početku arbitražnog postupka.

Ukoliko bi Hrvatska pristala da ratifikuje sporazum u kojem bi Evropska komisija imenovala arbitre, onda bi Hrvatska sams sebe dovela u neravnopravan položaj, navodi hrvatski list.

Slovenija popustila pod stranim pritiscima

"Slovenija je, u pogledu sporazuma sa Hrvatskom, brzo popustila pred pritiscima iz sveta, pre svega iz SAD", ocenio je nekadašnji šef diplomatije Dmitrij Rupel, dodajući i da vlada nije imala dovoljno konsultacija u vezi s tim potezom.

Istakavši, na konferenciji za medije, da posao sada treba izvesti do kraja, Rupel je poručio da Slovenija ne sme da ide ispod nivoa sporazuma nekadašnjih premijera Hrvatske i Slovenije Ivice Račana i Janeza Drnovšeka iz 2001. godine, koji je neslavno završio.

Govoreći u svojstvu predsednika Odbora za spoljnu politiku opozicione Slovenačke demokratske stranke, Rupel je naveo da je sporazum Račan-Drnovšek sadržao konačna rešenja u vezi s granicom, dok sadašnji Sporazum o arbitraži predstavlja samo uputstvo za arbitre, prenela je agencija STA.

Rupel je rekao i da je ono što su, pre dve godine, dogovorili raniji premijeri Janez Janša i Ivo Sanader, bilo bolje od sadašnjeg Sporazuma.

Za Sloveniju je, po mišljenju njenog bivšeg šefa diplomatije, loše i to što ceo posao treba da se okonča za četiri-pet godina, kada će Hrvatska imati manje motiva za dogovaranje, jer će tada, kako se veruje, već biti u Evropskoj uniji.