Pošta jasenovačkim žrtvama

Zvaničnici Srbije i RS, predstavnici udruženja preživelih logoraša i boračkih organizacija prisustvovali su komemorativnom skupu u Donjoj Gradini povodom 65 godina od proboja logoraša u Jasenovcu.

U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici služena je Sveta arhijerejska liturgija i pomen nevino stradalima u genocidu počinjenom od 1941. do 1945. godine.

Na grobnom polju "Topole" prisutni su položili vence, zapalili sveće i odali poštu nevinim žrtvama. Upućene su i molitve jevrejske i romske zajednice.

Vence su položili predsednik Srbije Boris Tadić i ministar prosvete Žarko Obradović, predsednik RS Rajko Kuzmanović, predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić, premijer RS Milorad Dodik i ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko.

"Ovo je jedan težak dan za naš narod i trenutak u kojem smo ujedinjeni sa romskim i jevrejskim narodom", izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić.

"Uprkos strašnim žrtvama, moramo pronaći snage za pomirenje i to je poruka koju hoću da pošaljem danas iz Banjaluke, iz Repubike Srpske, to je poruka koju šaljem i iz Beograda, kao predsednik Srbije", rekao je Tadić.

Tadić je novinarima rekao da narodi moraju pronaći snage da zajedno žive u budućnosti, kao dobri susedi i pronaći odgovore za iskušenja koja nas očekuju.

Podsetio je da je proteklih dana i sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem razgovarao o načinima da se ostvari kvalitetan iskorak u međudržavnim i međunacionalnim odnosima.

Prema rečima Tadića, takve razgovore moguće je voditi i sa bošnjačkom političkom elitom.

Tadić je rekao da nedavno usvojena Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici, kao i sve ostale odluke parlamenta Srbije, ne mogu ugroziti odnose Srbije i RS.

"Sam događaj komemoracije i verski obred u znak sećanja na žrtve u Donjoj Gradini, uskoro i u Jasenovcu, predstavlja podsticaj parlamentima u regionu da eventualno u budućnosti donesu slične deklaracije. S druge strane odluka je na onima u čije je ime vršen zločin", istakao je Tadić.

Skupština Srbije je, sa svoje strane, prema njegovim rečima, dala primer drugim državama u regionu, ali i svima širom sveta, jer svega nekoliko puta u istoriji dogodilo se da neka država smogne snagu za takav iskorak.

"Srbija i srpski narod mogu biti ponosni iako i danas postoji diskusija o opravdanosti usvajanje Deklaracije o Srebrenici, ali uveren sam da ćemo tek u budućnost biti u prilici da istaknu taj sjajan primer srpskog parlamenta", rekao je Tadić.

Dodik: Zločin se nikada više neće ponoviti

Premijer RS Milorad Dodik je poručio da je "RS garancija da se zločin nad Srbima u Bosni i Hercegovini više nikada neće ponoviti i da BiH mora da prizna da je u Jasenovcu počinjen genocid".

"Republika Srpska se ne može dovoditi u pitanje. Za nas je ona svetinja i biće branjena kao takva, ali ona je sigurno utočište ne samo za Srbe, već za sve narode koji žele da žive u njoj", rekao je premijer RS.

"U Donjoj Gradini Srbi su ubijani zato što su pravoslavci, a Jevreji i Romi zato što je to bio plan nacističke Nemačke", rekao je Dodik.

Dodik je upozorio da se ovi događaji ne smeju prepustiti zaboravu, jer upravo to što se dogodilo u BiH tokom nedavnih ratova pokazuje da su se događaji iz Jasenovca zaboravili.

"Srpski narod nije zločinački i ni jedan zločinac se ne sme kriti iza srpskog naroda, ali i drugi narodi to moraju reći i zločince iz svojih redova ne smeju sakrivati iza sopstvenog naroda", poručio je Dodik.

Najavio je da će RS, uz partnere iz međunarodne zajednice, zatražiti usvajanje rezolucija kojim bi se zločin u Jasenovcu i Donjoj Gradini jasno nazvao genocidom.

Radmanović: Tražimo istinu, ne osvetu

Član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović rekao je da je srpski narod u prošlosti preživeo brojna stradanja, ali da danas stoji okrenut budućnosti insistirajući na vrednostima humanizma na kojima počiva savremena Evropa.

"Bez obzira na razmere stradanja nijedan narod koji je gajio kulturu sećanja nije nestao sa lica zemlje", istakao je Radmanović.

"Tražimo istinu, a ne osvetu", rekao je Radmanović istakavši da je Donja Gradina mesto nacionalnog stradanja srpskog naroda, ali i mesto njenog moralnog uzdignuća.

Dodik i Radmanović su, osvrćući se na zločine iz poslednjeg rata u BiH istakli da svi zločni moraju biti individualizovani, a zločinci kažnjeni, kao i da nijedan od tri konstitutivna naroda u BiH ne sme skrivati one koji su odgovorni za zločine nad drugim narodima.

Skupu su prisustvovali i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj, kao i veliki broj delegacija.

Komemoraciji u Donjoj Gradini prisustvovala je i delegacija Islamske zajednice koju je predvodio banjalučki muftija Ethem Čamdžić.

Dan sećanja

Republika Srpska danas obeležava Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Romima, Jevrejima i antifašistima različitih nacionalnosti koji je počinjen u naci-fašističkoj tvorevini, Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Srbija "Dan sećanja" na žrtve tog genocida obeležava na sam dan proboja dve grupe više od 1.000 logoraša iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac 21. i 22. aprila 1945. od kojih se spasilo samo 118.

NDH je proglašena 10. aprila 1941. pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije i obuhvatala je Hrvatsku, BiH i oblast Srem sa 6,3 miliona stanovnika, od toga više od trećine Srba.

Jedan od vidova organizovanog zločina tadašnje hrvatske države bili su logori, od kojih je najveći bio Jasenovac, formiran avgusta 1941. godine.

NDH je bila jedina saveznica Sila Osovine, u Drugom svetskom ratu, koja je organizovala i specijalne logore za decu. U njima je bilo zatočeno oko 33.000 mališana, a samo u sistemu logora Jasenovac ubijeno je 19.432 dece, uzrasta od nekoliko meseci do 14 godina.

Podaci govore da je u logorima Jasenovca ubijeno oko 500.000 Srba, 80.000 Roma, 23.000 Jevreja i više desetina hiljada antifašista.

Za zločin genocida u NDH Anti Paveliću nikad nije suđeno, čak ni u odsustvu, a ministar policije NDH Andrija Artuković i upravnik Jasenovca Dinko Šakić, koji su se do duboke starosti uspešno skrivali sa druge strane Atlantika, osuđeni su u Hrvatskoj 1986. odnosno 1989. za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.