Komemoracija u Jasenovcu

Uz preživele logoraše, na komemoraciji su bili hrvatski premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, više ministara, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, kao i predstavnici verskih zajednica, diplomatskog kora i antifašističkih udruženja, prenosi Beta.

Nije, međutim, došla predsednica Kolinda Grabar Kitarović, što pokazuje nove nesaglasice u državnom vrhu.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović istakao je da se država Hrvatska temelji na ZAVNOH-u, a ne na NDH, što je potvrđeno i u Ustavu, i istakao značaj partizana.

"Za mene je u Drugom svetskom ratu postojala samo jedna hrvatska vojska, to su bili hrvatski partizani i partizani Hrvatske", naglasio je Milanović pred više stotina ljudi okupljenih u Jasenovcu.

Naglasio je da treba stalno podsećati na ono što se događalo u jasenovačkom logoru i na drugim mestima. Premijer je rekao da treba govoriti o ubistvima posle Blajburga, ali ne na Blajburgu.

"Od toga niko ne treba okretati glavu i o tome treba otvoreno govoriti. Ali, Blajburg je mesto žala i komemoracije propasti Nezavisne Države Hrvatske, države koja nije bila država hrvatskog naroda i protiv koje su hrvatski narod i srpski narod u Hrvatskoj ustali jer nisu mogli da trpe nepravdu", naglasio je Milanović.

Svoj govor Milanović je završio porukom: "Živeo hrvatski antifašizam, živela humana i moderna Hrvatska." 

Predsedik Sabora Josip Leko upozorio je da ni danas nisu potpuno poražene ideje nacizma i fašizma, a predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin na stalno podsećanje na užase ustaškog režima, jer se, kako je rekao, nad Hrvatskom i danas nadvija opasnost fašizacije.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na komemoraciju je kao svog izaslanika poslala filmskog producenta i oskarovca Branka Lustiga, koji je kao dete bio u logorima Aušvic i Bergen-Belsen. 

Grabar Kitarović, koja je za predsednicu Hrvatske izabrana kao kandidat HDZ-a, žrtvama Jasenovca sama je odala počast u sredu, 22. aprila, na sam dan proboja logoraša. Tamo je otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem iz pres-službe hrvatske predsednice.

Komemoracija u Jasenovcu je posvećena obeležavanju godišnjice proboja zatvorenika iz ustaškog logora, koji se dogodio 22. aprila 1945. Pokrovitelj skupa je Hrvatski sabor.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacije prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.