Tajvan svađa Kinu i SAD

Kina je otkazala već zakazanu razmenu poseta američkih i kineskih vojnih funkcionera, kao odgovor na odluku Vašingtona da Tajvanu proda oružje vredno 6,4 milijarde dolara.

"Doneli smo takvu odluku uzimajući u obzir ozbiljnu štetu koju nanosi američka prodaja oružja", rekao je portparol ministarstva odbrane, a prenosi agencija Sinhua.

Američki potez predstavlja tešku povredu sporazuma koji su postigli lideri dveju zemalja, dodao je kineski portparol.

"To je u suprotnosti sa principima zajedničke izjave, date za vreme posete američkog predsednika Baraka Obame Kini u novembru 2009. godine", rekao je portparol.

Odluka SAD, naveo je, ozbiljno ugrožava kinesku nacionalnu bezbednost i šteti suštinskim interesima zemlje.

"Američki plan će teško ugroziti odnose dveju zemalja i dveju vojski i naneti veliku štetu kinesko-američkoj saradnji i miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu", rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.

Naveo je da Kina po tom pitanju neće odustati, ni pristati na kompromis i dodao da će se kineska vojska odlučno suprotstaviti svakom potezu koji ugrožava kineski nacionalni suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet.

"Pažljivo ćemo pratiti razvoj situacije i preduzimati dalje korake u skladu sa situacijom", rekao je kineski portparol.

SAD: Prodaja oružja doprinosi bezbednosti

Američki Stejt department ocenio je da prodaja oružja Tajvanu doprinosi održavanju bezbednosti i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu.

Pentagon je juče saopštio da će SAD Tajvanu prodati antiraketne projektile "patriot", minolovce, helikoptere "blek houk" i opremu za tajvanske avione američke proizvodnje F-16.

Isporuka obuhvata komunikacionu opremu za tajvanske avione F-16, ali ne i novije avione tog tipa. Sporazumom je predviđena kupovina 114 projektila "patriot" (u vrednosti 2,81 milijardu dolara) i 60 helikoptera "blek houk" (u vrednosti 3,1 milijardu dolara), dodaje se u saopštenju Pentagona.

Zakon iz 1979. godine dozvoljava Sjedinjenim Državama da prodaje odbrambeno oružje Tajvanu. Takvi ugovori, međutim, izazivaju oštro negodovanje i protivljenje vlasti u Pekingu.

Vlada u Tajpehu tvrdi da je 1.500 kineskih projektila upereno na Tajvan i da se kineski arsenal ne smanjuje. Kina je više puta upozorila da će vojno intervenisati ako Tajvan proglasi samostalnost.

Kineske komunističke vlasti su, 1949. godine, zbacile nacionalističku vladu Kuomintanga i proterale je na Tajvan.

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i zadržava pravo da pripoji ostrvo matici, ako to bude potrebno i silom.

Tajvan, sa više od 22 miliona stanovnika, ima jednu od najrazvijenijih privreda u Aziji i snažne i dobro naoružane oružane snage sa više od 300.000 pripadnika.