Referendum u Turskoj: Većina podržala Erdoganove ustavne reforme

22.30 - Pošto je primio veliki broj pritužbi, šef Turskog odbora za izbore kaže da će razmotriti priznavanje listića bez zvaničnih pečata, prenosi Rojters.

22.10 - Na rezultate referenduma stigla su i prva reagovanja. 

21.35 - Građani na referendumu doneli istorijsku odluku, poručio je večeras turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

21.25 - Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo za promene, prenosi AFP.

21.15 - Turski premijer Binali Jildirim proglasio pobedu, ocenivši da je  "okrenuta nova stranica u demokratskoj istoriji zemlje".

20.40 - Prokudska partija u Turskoj je saopštila da se rezultat neće biti jasan, dok se Visoki odbor za izbore ne izjasni o njihovoj žalbi, prenosi Rojters.

20.00 - Više od 98 odsto prebrojanih glasova – 51,32 odsto izašlih na referendum podržalo ustavne promene.

19.50 - Redžep Tajip Erdogan rekao da je rezultat referenduma "jasan". Njegove pristalice slave na ulicama Istanbula.

19.40  - Glavna turska opoziciona stranka Republikanska narodna partija (CHP) zahteva ponovno brojanje do 60 odsto glasova.

18.35 - Nakon 95 odsto prebrojanih glasova - 51,7 odsto izašlih glasalo za ustavne promene, javlja Rojters.

18.05 - Posle 90 odsto prebrojanih glasova - ustavne promene podržalo 52,8 odsto građana.

17.40 - Posle tri četvrtine prebrojanih glasova - 54,6 odsto izašlih podržalo ustavne promene, navodi Anadolija.

17.30 - Na referedum izašlo 86 odsto upisanih glasača, prenosi televizija Haber.

17.20 - Prebrojana polovina glasačkih listića – 57 odsto izašlih glasalo za ustavne promene, javlja Anadolija.

Prema 99 odsto prerbrojanih glasova građana izašlih na referendum u Turskoj, 51,3 odsto podržalo je ustavne promene koje će omogućiti veća ovlašćenja predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, javlja državna agencija Anadolija.

Predsednik turske izborne komisije Sadi Guven potvrdio je da nezvanični rezultati pokazuju da su građani Turske na referendumu podržali promene ustava.

Prema njegovim rečima, kampanja "za" promene osvojila je 1,25 miliona glasova više od kampanje "protiv", a pošto je ostalo samo 600.000 glasova koji još nisu prebrojani, to znači da su promene prihvaćene.

Dodao da je izborna komisija, posle velikog broja pritužbi, odlučila da razmotri priznavanje glasačkih lisitića bez pečata, osim ako se ne dokaže da su lažni.

Guven je na konferenciji za novinare u Ankari precizirao da je jedna od tih pritužbi stigla iz vladajuće Stranke pravde i razvoja koja tvrdi da njeni funkcioneri nisu uspeli da stave pečat na pojedine listiće.

Nakon što su protivnici ustavnih reformi rekli da ta odluka, doneta u poslednjem trenutku, otvara pitanje validnosti glasanja, Guven je rekao da je ona doneta pre nego što su rezultati počeli da stižu u komisiju.

Naglasio je da su pripadnici vladajuće Stranke pravde i razvoja i najvećih opozicionih partija bili prisutni na skoro svim biračkim mestima i potpisali izveštaje, preneo je Rojters.

Guven je najavio da se zvanični rezultati referenduma očekuju za 11 do 12 dana.

Stanovnici centralnih delova Turske velikom većinom rekli su "da" ustavnim promenama, dok su protiv bili uglavnom oblasti oko Egejskog mora i jugoistok koji nastanjuju Kurdi, prenosi Rojters.

Kako je prenela Anadolija, odziv na referendumu bio je visok - 86 odsto upisanih birača.

Međutim, kako je odmicalo prebrojavanje biračkih listića, povećavao se broj glasova protiv referenduma, koji su preuzeli vođstvo u najvećem turskom gradu Istanbulu.

Glavna turska opoziciona stranka Republikanska narodna partija (CHP) zahteva ponovno brojanje do 60 odsto glasova na referendumu, saopštio je zamenik predsedavajućeg stranke Erdal Aksunger.

Aksunger je rekao ranije da je zabeleženo mnogo nepravilnosti "kao pomoć vladi" na današnjem referendumu.

"Mnogo protivzakonitih radnji se sprovodi kao pomoć vladi sada, ali 'ne' će pobediti na kraju", rekao je Aksunger novinarima u štabu svoje stranke, misleći na odluku izborne komisije da prihvata i listiće bez pečata.

Više od 55 miliona stanovnika Turske imalo je priliku da glasa na referendumu priređenom devet meseci posle pokušaja vojnog udara, te mnogi rezultat glasanja smatraju ispitom popularnosti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Zagovornici ustavnih promena smatraju da će reforma stvoriti jaku i stabilnu Tursku, ali protivnici ocenjuju da referendum daje Erdoganu autoritarnu moć, optužujući ga da time želi da uguši svaki kritički glas.

Šta bi donele ustavne promene? 

Ako ustavne promene budu odobrene na referendumu, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji bi imao šira ovlašćenja.

Predložene izmene Ustava predviđaju izvršna ovlašćenja predsednika, ali i da šefu države bude dozvoljeno da zadrži veze s političkom partijom, piše agencija Anadolija.

Izmenom Ustava predsednik Turske bi imao ovlašćenja da smenjuje ministre, da proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključne pozicije, uz neograničen broj potpredsednika.

Predsednik može biti izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, međutim pojedini analitičari navode da bi prevremeni izbori održani tokom drugog mandata "resetovali merenje vremena" i omogućili predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat, što bi značilo da bi Erdogan mogao da vlada sve do 2029, piše agencija AP.

Reforma takođe predviđa da broj poslanika bude povećan sa 550 na 600, da minimalna starost poslanika bude smanjena na sa 25 na 18 godina, i da se poslanički i predsednički izbori održavaju istovremeno, svakih pet godina, pa bi naredni izbori bili novembra 2019.

Glasački listići bez referendumskog pitanja 

Glasanje je danas u 32 istočne pokrajine trajalo od 7.00 do 16.00 sati po lokalnom vremenu, a u ostalim delovima Turske od 8.00 do 17.00.

Turski parlament je januara odobrio ustavnu reformu sa 339 glasova za, dok su 142 poslanika bila protiv. Reforma je prošla s devet glasova više nego što je bilo neophodno da bi mogla na referendum.

Oko tri miliona turskih iseljenika glasalo je od od 27. marta do 9. aprila u 57 zemalja sveta.

Glasački listić je jednostavno podeljen na delove za "da" i "ne", bez napisanog referendumskog pitanja jer se veruje da ljudi znaju o čemu odlučuju, naveo je AP.

Turska nema zvanične izlazne ankete i medijima je zabranjeno da objavljuju rezultate dok tu zabranu ne ukine Visoki izborni odbor.

Erdogan i premijer Turske Binali Jildirim predvodili su kampanju za ustavne promene koja je dominirala Turskom, dok su se predstavnici opozicione kampanje protiv reforme suočili s pretnjama, nasiljem, pritvaranjem, nedostatkom medijskog prostora i zanemarivanjem u provladinim medijima, piše agencija AP.

Turska se od 2015. godine suočila s talasom terorističkih napada ekstremističkih grupa među kojima je Islamska država, i s jačanjem sukoba s kurdskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje.

Više od 250.000 policajaca i skoro 130.000 pripadnika paravojnih formacija je danas na dužnosti, a 6.000 vojnika u pripravnosti, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.