Tunis plodno tlo za džihadiste

Nemački medij poziva se na izveštaj Odbora za ljudska prava UN u kojem se navodi da se više od pet hiljada državljana Tunisa, uglavnom mladih muškaraca, bori u redovima raznih radikalnih grupa, prenosi Tanjug.

"Već od devedesetih godina je bilo tuniskih boraca u Afganistanu ili Čečeniji, ali tek od političkog prevrata 2011. godine je naglo porastao broj onih koji su se priključili terorističkim grupacijama", ocenjuje radio.

Istoričar i stručnjak za bezbednost Fajzel Šerif smatra da je porast broja džihadista među građanima Tunisa u vezi sa političkim promenama 2011. godine kada su mnogi revolucionarnu euforiju hteli da "izvezu" u arapske zemlje u kojima nisu uspele promene.

"Nisu svi ti borci isprva imali religiozne motive“", rekao je Šerif, ističući da su mnogi radikalizovani tek u inostranstvu dok su u Tunisu ekstremisti istovremeno počeli da vrbuju mlade.

Većina ekstremista, za vreme Ben Alijevog režima, bila je osuđena na višegodišnje zatvorske kazne, ali su u revolucionarnoj "zbrci" uspeli da pobegnu iz zatvora nekoliko dana pre svrgavanja tadašnjeg predsednika, dok su drugi oslobođeni u dva velika talasa amnestije političkih zatvorenika nakon njegovog pada, navodi radio.

Šerif naglašava da vlada Tunisa i civilno društvo nemaju mnogo načina da se suprotstave propagandi ekstremista.

"Ako se malo bolje pogleda ovde uokolo, čega tu ima, osim džamije? Ničega", objašnjava Šerif, dodajući da u unutrašnjosti Tunisa nedostaju mesta za provođenje slobodnog vremena poput centara za omladinu, kulturnih ponuda itd.

UN nacije ističu da između 3.000 i 10.000 američkih dolara za svakog novog džihadistu dobijaju oni koji ih vrbuju, kao i da porodice džihadista dobijaju finansijsku i materijalnu podršku od dobrotvornih organizacija.

Te organizacije, poručuje vlada Tunisa, trebalo bi da budu pod strogom kontrolom zajedno sa džamijama u kojima radikalni propovednici pozivaju na džihad.

"Radikalizacija omladine prerasta i u bezbednosni izazov za sam Tunis, što je postalo jasno nakon krvavih napada na nacionalni muzej Bardo i jedan hotel u letovalištu Sus. Tamo su pobijeni pre svega strani turisti, što može da ugrozi glavnu privrednu granu zemlje", ocenjuje Dojče vele.

Vlada, ocenjuje radio, odgovara represijom, te je od početka godine prekontrolisala više od 15.000 sumnjivih osoba i uhapsila njih 700 nakon napada u Susu.

Šerif smatra i da je zabrana Tunišanima mlađim od 35 godina da putuju u zemlje poput Libije, Turske ili Srbije, koje su tranzitne zemlje u smeru Sirije i Iraka je, prvi korak za kratkoročno rešavanje problema, ali ne i dovoljan.

"Potrebna nam je strategija. Možete danas otkriti 30 ili 40 ćelija i nekoliko stotina ljudi poslati u zatvor, ali mašina će se i dalje okretati i proizvesti dve, tri hiljade novih", podvukao je Šerif.

Prema njegovim rečima, veći izazov će biti stvaranje dugoročne strategije o sprečavanju mladih da se priključe ekstremistima.

"Praznina koju je tuniška omladina proživljavala godinama je tim strujanjima pružila sve slobode da prodru u naše društvo“", istakao je tuniski primijer Habib Esid.

Dodao je da je važno stvoriti radna mesta kako bi mladi bili finansijski nezavisni i kako se ne bi se priključili "tim strujanjima".

Vlada Tunisa u septembru će ogranizovati kongres u okviru kojeg državne institucije zajedno s civilnim društvom imati priliku da izrade strategiju protiv radikalizacije mladih.