Obama sa Banom i Olandom o suzbijanju ebole

Barak Obama i Ban Kimun su istakli da međunarodna zajednica mora da udvostruči napore i "odlučno se pozabavi rešavanjem krize", prenosi Tanjug.

Američki predsednik je ukazao da zemlje članice UN treba da podrže apel te organizacije i obezbedi ljudstvo i opremu neophodnu za zaustavljanje epidemije.

Isti stav iznet je i u odvojenom telefonskom razgovoru Obame sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom, prenele su agencije.

Oland i Obama su naveli da je neophodno "pojačati mobilizaciju međunarodne zajednice i Evropske unije, u bliskoj saradnji sa Ujedinjenim nacijama, Svetskom zdravstvenom organizacijom i zainteresovanim zemljama", navodi se u saopštenju kancelarije francuskog predsednika.

Oland je sa Obamom razgovarao i o mogućnosti da Francuska uvede proveru putnika koji avionom dolaze iz Liberije, Gvineje i Sijera Leonea.

Francuska će, takođe, pozitivno odgovoriti na zahtev Gvineje o uspostavljanju dodatnog zdravstvenog centra za lečenje ebole. Agencija AP je podsetila da Francuska već gradi takav jedan centar u Gvineji.

Obama se sastao i sa zvaničnicima svoje administracije sa kojima je razgovarao o "eventualnom kršenju protokola o kontroli širenja zaraze" u bolnici u Dalasu.

Nakon što je potvrđen prvi slučaj zaraze na američkom tlu, Obama je zatražio od federalnih vlasti da preduzmu dodatne korake kako bi medicinski sistem bio spreman da ispunjava protokole u borbi protiv virusa ebole.

Postoje sumnje da je do zaraze došlo zbog nepridržavanje propisima o bezbednosti, verovatno tokom skidanja zaštitne opreme nakon tretiranja pacijenta obolelog od smrtonosnog virusa.

Američki carinici i zdravstveni radnici su u subotu počeli da mere temperaturu putnicima po sletanju na njujorški međunarodni aerodrom Kenedi, a tokom nedelje ta mera će biti sprovođena na još četiri aerodroma.

Od ebole je ove godine umrlo više od 4.000 ljudi, a najviše su pogođene Gvineja, Liberija i Sijera Leone.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je epidemija ebole u zapadnoj Africi "najteža, najakutnija zdravstvena kriza modernog vremena", ali i da se ekonomska šteta od te krize može smanjiti ako ljudi budu adekvatno informisani i ne budu preduzimali iracionalne mere za izbegavanje zaraze.