ГИК је саопштио и да су у његов проширени састав на предлог подносиоца изборне листе "Група грађана за зелени Београд: Кад, ако не сад - др Дејан Жујовић" именовани Горан Илић из Београда за члана Комисије и Милован Рољић из Београда за његовог заменика.

Пре листе "Група грађана за зелени Београд: Кад, ако не сад - др Дејан Жујовић", проглашене су листе "Александар Вучић - Београд сутра", "Руска странка - Срби и Руси браћа заувек!" и "Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић".

Овом оставком, Батили је постао четврти специјални изасланик УН који је главом без обзира побегао из Либије, добоко подељене ривалским владама у Триполију и Бенгазију, које су, у међувремену, успеле да пронађу више или мање моћне стране спонзоре.

Пре њега, из Либије су утекли Јан Кубиш, Стефани Вилијемс и Хасан Саламе, који су, попут Батилија, у Триполи долазили очекујући да ће 13 година после грађанског рата успети да уједине земљу и поставе основе било какве демократије.

"Тврдоглави отпор, неразумна очекивања и равнодушност локалних лидера за интересе локалног становништва", списак су разлога због којих је Батили одлучио да напусти Триполи, тачно 18 месеци пошто је Савет безбедности УН, после силних натезања и претњи ветом са више страна, успео да изабере шефа мисије у Либији.

Бежанија из Либије

Батли је у Либију стигао пошто његов претходник Јан Кубиш није успео да организује председничке изборе, које је међународна заједница замислила као кључни корак ка успостављању демократије и укидању две ривалске владе у Триполију и Бенгазију.

За разлику од УН, Либијци су од самог почетка овог утопијског пројекта били прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Готово истовремено са оставком шефа мисије УН, службеник УНСМИЛ-а приведен је пред суд у Канади под оптужбом да је покушавао да једној од ривалских фракција у Либији прода кинеске беспилотне летелице и организује шверц "милиона барела нафте" ка Далеком истоку.

Канађанин Фати Бен Ахмед Хајек оптужен је да је покушао да прода беспилотне летелице које могу да носе пројектиле, као и да је посредовао у покушају да се Кинезима продају милиони барела либијске нафте.

Шверц дронова, нафте...

Суд у Монтреалу, међутим, није објавио којој је од либијских милиција Хајек покушавао да прода дронове, али је држава суштински подељена на снеге у Триполију које контролише међународно призната, али привремена влада Абдулхамида Дбеибе и војску самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара.

Дбеиба у сукобима са ривалима има огромну помоћ Турске, док Хафтар већ годинама добија оружје и опрему од Русије. У сложену математику односа различитих фракција у Либији, редовно, мешају се Француска, Египат, Катар, Италија, САД и однедавно и Кина.

Либијом, скоро свакодневно, дефилују конвоји војних возила, који машући различитим заставама покушавају да утерају у народ поштовање према власти Дбеибе, Хафтара, али и других претендената на лидерске положаје, попут Гадафијевог сина Сејфа ел Ислама, бившег министра унутрашњих послова Фатхија Башаге, или команданата локалних милиција.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата на изборима који је требало да буду одржани крајем 2021. године, али је њихове жеље Вашингтон оценио "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Једнако је неуспешан био и покушај да се, уз силни међународни притисак, организује дефинисање новог устава, посебно због оргомног притиска којем су изложени чланови тела које се ухватило овог посла.

Устав или отмица

Један од чланова уставотворне скупштине, Абдуаје Бахтили отет је у петак из своје куће, из које су га униформисани и маскирани припадници неке од милиција одвели у непознатом правцу.

Осим милиција, Либијом крстаре и колоне америчких и руских војних возила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испоробавање новог оружја и натезање великих сила. Отказивањем избора, практично, окончан је и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал - Фатхи Башага.

Лидери обе стране сматрају да је одржавање статуса кво боље решење од успостављања новог система власти, који личности попут Дбебибе, Хафтара или Башаге не би могли да контролишу.

За сада, политички, али повремено и оружани сукоби ривалских група довели су добар део становништва Либије до ивице сиромаштва пошто цене намирница непрестано расту.

Неспособност самозваних лидера да обављају функције које су запосле показала се током недавних поплава које је изазвало пуцање брана у Дерни, када се показало да о функцијама које је некада обављала држава, сада не брине ама баш нико.

"Шаљемо текст резолуције на ревизију, уколико земље чланице Уједињених нација имају још неке предлоге. Генерална скупштина ће бити сигурно након 6. маја. У овој одлуци је учествовала и мисија Босне и Херцеговине. Желимо да дамо више времена да се сви упознају са стварним чињеницама, као и да сви, укључујући и оне који су сада можда против, дају своје сугестије", рекао је амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија.

Више гласова "против" и "уздржаних" од оних који би гласали "за", био је циљ дипломатских активности делегације Србије у Њујорку, иако се уздржани не броје. Да у игри нису само бројеви - верује новинарка Љиљана Смајловић. Као један од разлога одлагања наводи да предлагачи нису задовољни структуром држава које би подржале резолуцију.

"Они ће можда да добију још предлагача или више сигурних гласова, али за наше напоре да алармирамо што више држава, свако одлагање је одлично. Чак и да су предлагачи БиХ, односно Сарајево, односно Лагумџија, чак и да је то урадио да би ситуацију поправио, он аутоматски поправаља и нашу позицију јер нам даје више времена и одлагање указује да нешто није у реду са резолуцијом", рекла је Љиљана Смајловић.

Разговоре у Уједињеним нацијама као оштру политичку борбу оцењује Милован Дрецун. Верује да су аргументи Србије биле чињенице из 1995. године.

"А с друге стране су представљене чињенице које се односе на будућност, на садашњост и на будућност, а то је да би усвајањем такве резолуције тензије у БиХ биле подигнуте до максимума између Бошњака и Срба, да би тај пут довео до растакања БиХ и да не води ка помирењу него ка стварању нових непријатељстава", каже Дрецун.

Тензије које прате Резолуцију почеле су након што је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама покретањем иницијативе за њено доношење прекорачио овлашћења.

Није консултовао трочлано Председништво, у коме иначе нема сагласности по том питању, па српски члан Председништва Жељка Цвијановић тражи да се на првој наредној седници тог органа на дневни ред стави разрешење Златка Лагумџије.

"У програму 'Скок у будућност 2027' представљено је 35 јединица локалне самоуправе, где ће бити изграђено 32 пречистача за прераду отпадних вода, један од њих јесте и пројекат у Сокобањи и преко 1.000 километара недостајуће канализационе мреже", каже Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије.

Уговорени износ радова је 12,4 милиона евра, од чега половину средстава обезбеђује Европска унија, а половину Влада. Само петина становника Србије има системе за пречишћавање комуналних отпадних вода, а за изградњу постројења планирано је више милијарди евра.

"У Сокобанији, као и било где другде, да би туризам напредовао, нису довољни само сликовити пејзажи и историјска места, већ је неопходна посвећеност екологији и инфраструктура која обезбеђује добробит и посетилаца и локалног становништва", каже Емануеле Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији.

Према речима Жиофреа, Европска унија је у последњих 15 година уложила 582 милиона евра у зашиту животне средине у Србији.

Путници на аеродрому су у РТС-овој анкети истакли да виде напредак и бољу организацију, као и чињеницу, како кажу, да се брже чекира, те да има више отворених гејтова.

"Сваких месец дана види се значајна разлика у изгледу аеродрома, у услугама које се пружају на аеродрому", наводи један од саговорника у анкети.

Београдски аеродром на електрични погон

Мензис авијација је, истиче се, водећи глобални партнер у услугама на више од 250 аеродрома у 60 земаља, а аеродром "Никола Тесла" први је у региону на ком се авиони "Ер Србије" отпремају на летове коришћењем возила на електрични погон.

Употреба специјализованих возила, а не старих трактора – за померање авиона и превоз пртљага – утиче на смањење карбона у домаћем авио-саобраћају.

Директор саобраћаја "Мензис авијације" Гаврило Кандикјан каже за РТС да њихова опрема не користи чврста горива, ради на електрично напајање – од трактора последње генерације за изгуравање ваздухоплова, до елеватора за утовар и истовар пртљага и трактора за вучу пртљага.

"То је, да кажемо, иновативно у овом подручју и Мензисова политика којој тежимо до 2033. године је да тотално будемо независни од чврстих горива и да имамо карбон нула потрошњу", истиче Кандикјан.

Ер Србија: Нема гужви, кашњења и изгубљеног пртљага

Да све тече према очекивањима, потврђују и из националне авио-компаније – нема гужви, изгубљеног пртљага, нити кашњења летова.

Сарадња са "Мензис авијацијом" требало би да допринесе побољшању нивоа услуге за "Ер Србију", као и пружања бољег искуства путницима.

Томе ће допринети и још један "АТР" авион – осми у флоти националног превозника који ће летети у регионалном саобраћају, док се од јесени најављују нове линије.

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек наводи да чекају долазак широкотрупних авиона.

"Све зависи од процеса одржавања, јер када то буде завршено, авиони би требало да стигну. Очекујем да ће то бити крајем јула или почетком августа, тек после тога ћемо моћи да објавимо када ће стартовати летови ка Шангају, Мајамију – верујем да ће то бити новембар или децембар", наглашава Марек.

Летња сезона – испит и изазов

Испит за нове партнере биће предстојећи празници, као и летња сезона.

"Кључни индикатори пословања су доста бољи него што су били раније, а ту мислим на редовност и број заосталог пртљага који је дефинитивно био бољка прошло лето, али и путничко искуство које је, да кажемо, број један. То је наш приоритет за наступајућу летњу сезону и због тога смо дошли овде", каже директор саобраћаја "Мензис авијације" Гаврило Кандикјан.

Током лета на десетак пролаза требало би да проради биометријско аутоматско очитавање пасоша – као још једна новина, чиме ће се убрзати пасошка контрола.

У прва три месеца, аеродром "Никола Тесла" опслужио је 1,6 милиона путника, што је за 22,5 одсто више у односу на први квартал 2023.

Ако се овај тренд настави, до краја године очекује се да ће бити надмашен број путника из претходне године, а то је нешто мање од осам милиона.

“Дејтонски споразум је темељни елемент мира на Балкану'', нагласио је Тоси.

Подсетио је на речи директора центра “Симон Визентал“ Ефраима Зурофа, који је упозорио на потенцијалне последице брзоплетог називања злочина у Сребреници геноцидом, наводећи да је нацрт резолуције пун потенцијалних замки које би могле да погоршају напетости уместо да подстакну помирење.

"Генерална скупштина Уједињених нација традиционално признаје геноцид тек када нације постигну консензус, који у овом случају није постигнут. Називање нечега геноцидом има огромну тежину, захтева темељно разматрање и скоро једногласан договор'', тврди Тоси.

Тоси је навео и мишљење професора Хебрејског универзитета у Јерусалиму и почасног председника Међународне алијансе за сећање на Холокауст Јехуда Бауе, који је оценио да није било геноцида у Сребреници.

''Званичне дефиниције геноцида не одговарају чињеницама у овом случају. Погибија у Сребреници била је трагична али није дошла до нивоа геноцида'', навео је адвокат и истакао да је у настајању нацрта резолуције недостајао дијалог са свим заинтересованим странама у региону, посебно у самој БиХ.

Додао је да је Стални представник БиХ при УН Златко Лагумџија предузео једнострану акцију тако што је прогурао резолуцију без добијања одобрења од трочланог Председништва БиХ, како то налаже Устав.

Додао је да “једнострани потез Немачке и других'' којим су представили резолуцију изазива забринутост у вези са транспарентношћу и валидношћу процеса гласања у Генералној скупштини УН.

Тоси је истакао да то што се о резолуцији разматра у Генералној скупштини УН уместо у Савету безбедности крши Повељу УН, која Савету изричито даје искључиву надлежност над питањима мира и безбедности у БиХ.

''Резолуција неће служити никоме, укључујући и жртве Сребренице. Уместо тога, злоупотребила би реч геноцид и поново отворила старе ране и посејала семе нових сукоба'', закључио је Тоси.

Оценио је да је на Балкану, као и у самој БиХ, направљено много великих корака ка миру и помирењу, и да свака резолуција УН треба да подржи те напоре уместо да ризикује нове сукобе.

На захтев посланика опозиције, том радном групом председаваће представници цивилног друштва и њено образовање договорено је за понедељак, 29. април, саопштено је из Народне скупштине.

На састанку, који је трајао близу два сата, поред образовања радних тела за унапређење изборног процеса, било је речи и о увиду, контроли и ревизији бирачког списка.

Седница надлежног Одбора за уставна питања и законодавство је сазвана за понедељак у 12 часова.

Без сагласности око Радне групе за контролу и ревизију бирачког списка

Када је реч о Радној групи за увид, ревизију и контролу бирачког списка, о њеном образовању није постигнута сугласност.

Посланици владајуће већине предложили су, како се наводи, зарад ефикасности, формирање радног тела, које би могло одмах да почне са радом.

На изричит захтев народних посланика из редова опозиције и представника организација цивилног друштва, тај предлог није прихваћен.

Председница Народне скупштине је, након дуже расправе, прихватила предлог опозиције и организација цивилног друштва за образовање комисије од стране Народне скупштине, уз претходне измене и допуне одговарајућих закона.

Ко је све присуствовао састанку

Састанку су присуствовали представници посланичких група Александар Вучић – Србија не сме да стане, Народни покрет Србије – Ново лице Србије, Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије, Зелено – леви фронт, Не давимо Београд, Ми – Глас из народа, ПУПС – солидарност и правда, Социјалдемократска партија Србије, ПС-НСС-УСС-РС, Драган Марковић Палма – Јединствена Србија, Еколошки устанак, као и представници организација цивилног друштва ЦРТА, Транспарентност Србија и Цесид.

Председница парламента је претходно, на седници Скупштине, указала да су се усвајањем измена и допуна Закона о локалним изборима стекли услови за расписивање избора у 66 јединица локалне самоуправе за 2. јун, за када су расписани и избори за одборнике за Скупштину града Београда. 

Тужилаштво је извршило увиђај.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

27.04.2024. Субота - Ујутро по котлинама и дуж речних токова краткотрајна магла или ниска облачност. Током дана у већем делу земље претежно сунчано и мало топлије, само у брдско-планинским пределима уз локални развој облачности ретка појава краткотрајне кише или пљуска. Ветар слаб до умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 10 °С, а највиша дневна од 20 до 23 °С.

28.04.2024. Недеља - Претежно сунчано и осетно топлије. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни. Најнижа температура од 6 до 13 °С, а највиша дневна од 24 до 27 °С.

29.04.2024. Понедељак - Претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, на југу Баната и са ударима олујне јачине, југоисточни. Најнижа температура од 7 до 14 °С, а највиша дневна од 25 до 28 °С. Упозорење: Tmax ≥ 28 °C, вероватноћа 90%. Удари ветра > 17m/s, вероватноћа 70%.

30.04.2024. Уторак - Претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 8 до 14 °С, а највиша дневна од 26 до 29 °С. Упозорење: Tmax ≥ 28 °C, вероватноћа 90%. Удари ветра > 17m/s, вероватноћа 80%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 01.05.2024. до 05.05.2024.)
У среду (01. маја) и даље топло и променљиво уз смену сунчаних и облачних интервала. Од четвртка (02.05.) променљиво облачно, нестабилно и мало свежије време са честом појавом кише, пљускова и грмљавина

"Без икаквог околишања, ДП у маниру Црвених Кмера отворено прети, не само колегиницама и колегама из Новости, него и другим медијима, и то кроз најаву увођења хрватства по њиховој мери", рекао је Зовко на конференцији за новинаре. 

"Очито им није довољно што су током деведесетих спаљиване 'неподобне' књиге, па сада, 2024. године, у земљи чланици Европске уније (ЕУ), морамо да слушамо претње према којима ће онај ужас који се догодио 2016. изгледати као мила мајка", истакао је председник ХНД-а. 

Нагласио је да су претње упућене Новостима, као и ХРТ-у и Хини, класични облик застрашивања.

"Нисмо ни очекивали да ће ДП отворено проговорити о ревизионистичком смећу какав је Хрватски тједник, пошто та странка иначе подржава хушкачке медије. Невероватно нам је лицемерство друштва у којем живимо и изостанак реакције на претеће најаве", поручио је Зовко.

Председник ХНД-а: Где су сада уставни стручњаци, опозиција и интелектуална елита?

Упитао је уставне стручњаке, који су донедавно, како је рекао, били забринути за функционисање државе, где су сада када се отворено гази хрватски Устав.

"Слобода изражавања и права мањина су управо уставне категорије. Нисам приметио да је ико дигао реч. Где је сад та хрватска интелектуална елита? Где су Матица хрватска и њен председник Миро Гавран? Где су, уосталом, све опозиционе странке? Јасно нам је ћутање техничке министарке културе, премијера Пленковића и целе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) који таквим поступцима још једном показују шта мисле о нама и нашој професији", рекао је Зовко.

"Живимо у друштву у којем је ХДЗ сатрла све што је могла. И сада, на рушевинама оно мало професионалног новинарства што је остало, долази ДП са својим планом да све то до краја згази", нагласио је председник ХНД-а. 

Зовко је поручио да "застрашујуће претње не смеју проћи непримећено" те најавио да је ХНД по потреби спреман и на организацију протеста.

Новинар Новости: Незапамћени насртај на новинарску слободу

Хрвоје Шимичевић, новинар Новости и председник Новинарског Већа части ХНД-а, рекао је да ДП  најавом заустављања финансирања једног конкретног мањинског листа најављује и незапамћени удар на аутономију и права националних мањина, као и ретко забележени насртај на новинарске слободе.

"Не знам за ниједан други случај у било којој земљи у свету у којем је једна странка која учествује на демократским изборима обећала поименично гажење и уништавање неког медија, као што је ДП обећао у случају Новости. Хиљаде се примера такве врсте могло наћи у фашистичкој Италији, нацистичкој немачкој, усташкој НДХ, али не и у демократским земљама", истакао је Шимичевић.

Поручио је да Новости желе да угасе првенствено зато што је антисрпска политика један од темељних идеолошких погона њихове странке.

"Управо зато српској мањини желе одузети права загарантована Уставним законом. Свесно или несвесно, ДП тиме планира удар на све мањине у Хрватској. Јер, најављујући укидање и ревизију средстава за Новости, они заправо најављују рушење независности у раду Савета за националне мањине, државне институције која преко редовних годишњих конкурса финансира Новости и стотине других пројеката осталих мањинских заједница", рекао је Шимчевић.

Симоновићу је изречена и новчана казна од 100.000 динара, а другостепени суд је смањио и осталим окривљенима казне.

Другоогптужени Владимир Михаиловић који је првостепеном пресудом био осуђен на четири године, правоснажно је осуђен на три године и новчану казну од 100.000 динара.

Трећеоптуженом Владимиру Новаковићу је такође казна смањена за годину дана те је осуђен на казну затвора од две и по године.

Александар Маринковић који се налази у бекству је као директни извршилац осуђен на казну затвора од четири године, за шест месеци мање од првостепене пресуде, и новчану казну од 100.000 динара.

Одлука Апелационог суда

Апелациони суд сматра да се основано жалбама бранилаца окривљених побијају наводи првостепене пресуде да је приликом пожара наступила штета великих размера, као и да је тај суд повредио закон када је окривљене осудио за кривично дело тешко дело против опште сигурности.

Вештачење је утврдило да је том приликом настала материјална штета већа од четири милиона динара.

Према правном схватању, штета великих размера, у случају тешког дела против опште сигурности, постоји када вредност прелази износ од шест милиона динара, а што није овај случај.

Имајући у виду наведено – суд је преиначио пресуду у погледу правне квалификације и радње квалификовао као кривично дело изазивање опште опасности у односу на Симоновића и Михаиловића подстрекавањем.

У односу на Новаковића правна квалификација остала је неизмењена.

Отежавајуће/олакшавајуће околности Симоновића

Када је реч о кривичној санкцији, првостепени суд је по налажењу Апелационог, правилно утврдио од олакшавајућих околности на страни Симоновића оценио да је неосуђиван, личне и породичне прилике, да се ради о породичном човеку.

Од отежавајућих околности је оценио да је као подстрекач, саучесник у извршењу кривичног дела остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, да је кривично дело извршио из ниских побуда.

Наводи се да је као председник општине Гроцка, не само дужан да трпи критике на рачун вршења своје функције, већ и да покаже висок степен толеранције на њих, а одлучио да, користећи свој положај и утицај, предузме недозвољене радње – све у циљу опомене Јовановића да престане да се бави истраживањем његовог рада на позицији председника општине.

Отежавајуће/олакшавајуће околности Михаиловића

У односу на Михаиловића првостепени суд је оценио да је реч о породичном човеку, да је признањем допринео утврђивању чињеничног стања.

Што се отежавајућих околности тиче, суд је узео у обзир да је остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, да је кривично дело учинио из ниских побуда и да је захтев Симоновића прихватио из користољубља, да би тиме обезбедио бољи статус своје супруге.

Отежавајуће/олакшавајуће околности Новаковића

Суд је од олакшавајућих околности на страни Новаковића оценио да је неосуђиван, да је признањем значајно допринео утврђивању чињеничног стања и да се ради о породичном човеку.

Од отежавајућих околности Новаковићу, суд је утврдио да је кривично дело учинио из користољубља, да је својим делом остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра и да током поступка није изразио жаљење и кајање због извршеног кривичног дела.

Отежавајуће/олакшавајуће околности Маринковића

На страни Маринковића суд је од олакшавајућих околности утвдио да је признањем допринео утврђивању чињеничног стања.

Отежавајуће околности су његова вишеструка осуђиваност, те то да је извршењем кривичног дела остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, као и да је кривично дело извршио из ниских побуда.

Другостепени суд је оценио да се основано жалбама бранилаца окривљених оспорава правилност одлуке о висини казне имајући у виду да је Апелациони суд преквалификовао са тежег на блаже кривично дело, а што свакако, оправдава одмеравање блаже казне.

Такође, Апелациони суд сматра да првостпени суд није довољно утврдио да су Михаиловић, Новаковић и Маринковић признали извршење кривичног дела, док је у односу на Симоновића пропустио да утврди његову старосну доб, а у односу на Маринковића није ценио породичне прилике, што су све околности од значаја код одмеравања казне, док у односу на Новаковића пропустио да као олакшавајућу околност прихвати да је способност окривљеног да схвати значај свог дела и да управља поступцима била смањена.

Пожар у кући новинара

Наиме, у ноћи између 11. и 12. децембра 2018. године запаљен је аутомобил Јовановицеве супруге, а пожар се тада проширио на гаражу и део куће.

У пожару је причињена материјална штета, али нико није повређен. Симоновић се терети да је друге оптужене подстрекавао да у знак опомене запале имовину Јовановића.

О последицама и опасностима ових операција се у јавности причало мало, а информације су се давале „на кашичицу“. Криле су се и од остатка планете и од грађана, па и војника државе која је бомбе бацила на Јапан. Данас девет земаља поседује атомско оружје. Једни тврде да је оно гарант мира у свету, други да је почетак краја цивилизације какву познајемо. Којој групи ви припадате? 

Новинар Слободан Бубњевић је завршио физику, али цео живот се бави новинарством и промовише науку. Аутор је књиге "Алхемија бомбе" и у  @analogija-podkast. разговарамо о томе како заправо изгледа нуклеарна експлозија. Објаснио је детаљно кроз шта су прошли Јапанци од трена када је прва бомба додирнула тло Хирошиме и како су те језиве сцене утицале на остале државе. 

Причамо о науци, ђаволу, добру и злу. Полемишемо о изборима у прошлости и изгледима у будућности. Морамо знати да бисмо били опрезни, јер искуство колико год да је било језиво бледи протеком времена, а последице евентуалног нуклеарног рата тичу се свих нас.

Додаје да можемо очекивати повећања цена појединих категорија меса као и угоститељских услуга и туристичких аранжмана као и осталих ствари на које грађани фокусирају своје слободно, празнично време.

Додаје да су акције у малопродаји већ почеле и да ће нас трговци мамити снижењима на актуелне производе попут јаја и сувомеснатих производа.
Мијушковић наводи да можемо говорити о томе да ће доћи до неке стабилизације цена оног момента када тај пик тражње опадне.

“Не очекујем да ће доћи до неких драстичних варирања цена али може се десити да дође до несташице неких категорија артикала. Ево сад баш трговци јављају да је ћумур дефицитаран због роштиља који ће се организовати и да је његова цена прилично нестандардна, односно да се не може говорити о некој очекиваној просечној цени, већ знатно варира од објекта до објекта“, каже Мијушковић.

Купујемо преко мере за празнике

Колико год да су цене хране болна тема домаће економије, код нас важи правило да за празнике мора да се има. Припремајући богату трпезу спремни смо и да се задужимо. Купујемо преко мере, а вишак хране бацамо иако је све више гладних.

“У Србији се на годишњем нивоу према подацима Банке хране баци око 770.000 тона хране. Очекује се да ће се управо отпад од хране повећати са количином потрошње у овом периоду, а то је негде за 40 одсто. Ако знамо, по неким подацима да један Београђанин, рецимо, направи 300 грама отпада, сада ће бити минимум 450“, рекла је за РТС Санида Кларић из хуманитарне организације Банка хране.

Она је истакла да је од пандемије коронавируса значајно опао број компанија које донирају храну за сиромашне.
“Банка хране је имала негде око 50 донатора и то великих донатора и постепено се то смањивало тако да смо сада ту негде на пола од тог броја. Међутим, сада је покренута акција да се порез на донације хране укине како би компаније имале свој интерес да донирају“, рекла је Кларићева и истакла да Банка хране прима донације у пиринчу, брашну, конзервама и другој упакованој храни.

Каже да ту робу они даље дистрибуирају до око 220 организација које храну односе до оних којима је најпотребнија. Додаје да то нису само незапослени, особе са инвалидитетом или старачка домаћинства, већ да су у потреби за донацијама све више и породице у којима неки од чланови раде, али њихова примања не могу да покрију све веће трошкове исхране.

У фебруару 2023. усвојене су Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције.

Смернице издвајају четири начела за стварање, примену и употребу система вештачке интелигенције који ће бити достојни људског поверења, а то су: 1) објашњивост и проверљивост, 2) достојанство, 3) забрана чињења штете и 4) правичност.

Медијска (зло)употреба ВИ

Помоћница директора Завода за интелектуалну својину Даниела Златић Шутић наводи да треба бити опрезан и на прави начин користити ресурсе вештачке интелигенције поготово у области медија.

"Вештачка интелигенција, технологија вештачке интелигенције заиста нам је донела много тога доброг. Нисмо ни свесни колико је користимо у свакодневном животу. Али треба наћи неки баланс и на прави начин користити ресурсе вештачке интелигенције поготово због тих негативних утицаја које имају у медијима", наводи Златић Шутићева.

Вештачка интелигенција користи информације које медији стварају трошећи сопствене ресурсе без икакве накнаде. Размишља се о томе да се то уреди.  

Златић Шутићева наводи да постоји форум у Светској организацији за интелектуалну својину који се искључиво бави овом темом.

"Али, знате, не можете да кажете имамо један проблем, хајде да га решимо изменом прописа. Зато што вештачка интелигенција утиче толико на све аспекте нашег живота и заштиту података", наводи гошћа Јутарњег програма. 

Чија је интелектуална својина "made by AI"

С друге стране, наводи Златић Шутићева, фундаментално питање које се поставља када је у питању право интелектуалне својине вештачке интелигенције јесте ко је власник тих, да кажемо, креација која је створила вештачка интелигенција.

"Јер систем интелектуалне својине препознаје човека као аутора, човека као проналазача, тако да докле год је то резултат, да кажем, машинског учења, вештачке интелигенције, онда се не може признати ни проналазачко право, ни ауторско право таквим делима", наводи гошћа Јутарњег програма.

А онда се поставља питање: Шта са оним делима која се користе за генерисање таквих креација?

"Док се не донесу или не укључе неки прописи, питање је: Да ли ће баш Закон о ауторским правима можда бити релевантан, или ће се доносити и други прописи који ће бити кровни, ајде да кажемо, за регулисање питања свих тих изазова?", закључила је Златић Шутићева.

Цело гостовање Даниеле Златић Шутић можете погледати у видеу на почетку текста

“Веома добар разговор са Кетрин Ештон о будућности Србије и њеном месту у савременом свету“, написао је Вучић.

Кетрин Ештон, која борави у посети Србији, јуче је разговарала са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић и министром спољних послова Ивицом Дачићем.

Навршава се 11 година од потписивања Бриселског споразума. Овај споразум потписали су Кетрин Ештон, Ивица Дачић и Хашим Тачи.

"То је ситуација коју треба разрешити, тако да мађарско председавање (Унији) има јасну агенду да помогне земљама Западног Балкана да убрзају процес приступања", рекао је Сијарто.

Он је истакао да се ефекти мигарације директно осећају у централној Европи од 2015. године и неопходна је озбиљна регионална сарадња да би се зауставио прилив миграната.

"Чешка, словачка и пољска полиција су нам помогле и помажу нам на јужним границама Мађарске да задржимо ван граница илегалне мигранте који прете Европи. Неопходни су континуирани заједнички напори четири премијера централне Европе да се питање квота држи под контролом и да се не дозволи хиљадама или десетинама хиљада илегалних миграната да неконтролисано лутају около", додао је Сијарто.

Шеф мађарске дипломатије је нагласио да ће централна Европа "наставити да се одупире притисцима у вези са квотама".

Сијарто се дотакао и енергетске безбедности, наводећи да Мађарска и Чешка планирају нуклеарни развој и да ће због тога наставити да се боре против негативне дискриминације у вези са нуклеарном енергијом у Бриселу.

"Нуклеарна енергија је одржив начин производње енергије, безбедан је, еколошки прихватљив и јефтин метод за производњу великих количина електричне енергије", закључио је Сијарто.

Према истој рачуници, за БиХ је одређено 969 милиона евра, за Албанију 924, Северну Македонију 807, Косово 888 и за Црну Гору 388 милиона евра.

Дипломатски извори наводе да је за Србију опредељено скоро 30 одсто укупног фонда за раст, али да ова средства неће бити додељивана по аутоматизму.

"Стварни износ искоришћених средстава ће зависити од процене ЕУ да ли Србија испуњава договорене циљеве у реформи владавине права, демократског система, нормализацији односа са Приштином и усклађивању са спољном политиком ЕУ", кажу извори.

Реч је о додатним финансијским средствима у односу на она која су већ доступна кроз претприступне ИПА фондове.

Након што је Европски парламент дао зелено светло за план раста, очекује се да ту одлуку формално потврди Савет министара ЕУ 7. маја. У том случају, прве уплате могле би да се очекују пре летње паузе, наводе у Бриселу.

Како сазнајемо, Србија и друге земље региона већ су доставили предлоге реформи у пет кључних области – владавина права, пословна клима и развој приватног сектора, развој људског капитала, енергетска и зелена транзиција и дигитални сектор.

Реформски приоритети за Србију

Међу реформским приоритетима за Србију је испуњавање препорука ОЕБС-а и ОДИХР-а о изборима, а од Београда се очекује и да образложи како ће предложене реформе допринети већој усклађености са спољном политиком ЕУ.

Након што програме одобре Европска комисија и земље чланице, седам одсто предвиђених средстава уплаћује се одмах, а остатак када се договорене реформе спроведу.

У интерној дебати између чланица ЕУ није усвојен захтев неких земаља да пуна усклађеност са спољном политиком буде предуслов за коришћење фонда за раст, али ће те земље моћи да се позивају на ово питање и током примене плана и одобравања појединачних транши, наводе извори.

Предност Србије добар капацитет јавне управе

После усвајања у Европском парламенту известилац за Србију Владимир Билчик рекао је да је предност Србије у односу на друге у региону добар капацитет јавне управе.

С друге стране, изазов за повлачење средстава ће, по Билчику, бити рад на владавини права, квалитету избора и постепеном усаглашавању са спољном политиком ЕУ.

"Ово је важан додатни инструмент који може донети милијарде евра у регион и у Србију, с обзиром на то да је највећа земља региона. Тај новац је доступан свима, али само они који напредују ће моћи да га искористе”, изјавио је Билчик.

Један упућени званичник ЕУ каже да Србија има шансу да искористи средства на располагању, али да то неће бити лако.

“Ако се погледа листа услова и правила која су уграђена у План раста, то су управо питања која су и до сада успоравала Србију на путу ка ЕУ”, навео је званичник.

"Не правимо разлику између домаћих и страних инвеститора. Надам се да ћете у Србији пронаћи пројекте и прилике које ће вас заинтересовати да улажете“, рекао је министар Мали.

Он је указао да је прошлогодишњи српски раст БДП-а од 2,5 одсто, само у последњем кварталу 3,8 одсто, а у фебруару ове године 5,9 одсто, базиран на извозу и инвестицијама, те да званични статистички подаци Републике Србије показују да свака привредна грана бележи раст.

Мали је поновио речи челнице Светске банке Кристалине Георгијеве изговорене недавно у Вашингтону да је Србија заслужила резултате које бележи, односно да је „светла тачка“ економије и истакао да су Србији похвале и признања међународних финансијских институција подстрек да настави трасирану економску политику, реформе и развој.

"Представили смо програм 'Србија 2027', потом ЕКСПО, са којима ће Србија постати највеће градилиште у Европи . Око 18 милијарди евра ће износити укупне инвестиције у целој Србији у свим секторима", рекао је Мали на састанку.

Министар финансија је истакао да ће све то донети даљи раст, подићи квалитет живота и квалитет инфраструктуре будући да се у овом тренутку гради девет ауто-путева и саобраћајница, а план је да брза пруга стигне до Ниша, Македоније и бугарске границе.

"Све то привлачи инвеститоре и даје нам жељене резултате па смо тако незапосленост са некадашњих 25,9 одсто спустили на данашњих 9,1 одсто, имамо рекордне резерве злата и стабилан курс", рекао је Мали.

Министар је истакао и да Србија има стабилан јавни дуг са нивоом од 47,6 одсто БДП-а док је светски јавни дуг порастао са 84 на 93 одсто БДП-а за неколико година, а просек задужености еврозоне износи 89 одсто.

Истакао је и да је дефицит буџета Републике Србије 2,2 одсто упркос првобитним пројекцијама од 3,3 одсто, те да чак 63 одсто директних страних инвестиција у региону долази у Србију.

„Одох да нађем самоћи извориште,

Никога нећу са собом повести,

У шуму као смрт сама одох", говори Ксенија Вујичић, ученица трећег разреда Ваљевске гимназије.

Поносни на прошлост нови гимназијалци броје успехе. Свестрана Софија Мићевић, државана је првакиња у математици. Мајстор у природним наукама, Лазар Лазаревић, стигао је до хемијске олимпијаде у Кини.

„Ја када уђем у гимназију, то некако домаћинска атмосфера, свакако осећам се као у својој кући. И онда кроз сву ту, да тако кажем, игру има времена за све", наводи Софија Мићевић, ученица Ваљевске гимназије.

„У школи сам од седмог разреда, тако да сам се за ових шест година везао за професоре и за другаре са којима сам већ шест година у одељењу и за атмосферу, радну атмосферу у одељењу. Тако да мислим да је то нешто што ме гура да остварујем нове успехе", каже Лазар Лазаревић, матурант Ваљевске гимназије.

„Када причамо о нашој школи, причамо тренутно о успесима ђака, њихових професора, о резултатима на такмичењима, о школи као згради, као институцији овде у граду, у аншем округу, па некад и врло често и ван граница наше земље", наводи Предраг Јевтић, директор Ваљевске гимназије.

“Идеја је врло једноставна. То је да они који су из Ваљевске гимназије изашли као обдарени, талентовани и успешни, који су тај свој успех доказали касније на студијама, па кроз науку, уметност, спорт и тако даље, помогну уметнички, научни, спортски, сваколики развој оних који долазе", каже др Војислав Андрић, некадашњи директор Ваљевске гимназије.

Једном гимназијалац увек гимназијалац, било где и било када и тако је више од једног и по века.

„Ја сам то рекао мојим колегама, страним амбасадорима који су тада службовали у Финској и наравно они су нешто љубазно на то одговорили. Али када су чули да је прослава 150-тог јубилеја једне школе у Србији, онда је та њихова учтивост добила и дозу поштовања", наводи Саша Обрадовић, дипломата и књижевник.

„Дивних професора је било. И морам да кажем, нека Ваљевска гимназија настави овај свој пут. Она је амбасада знања и постојбина памети", каже Милош Јевтић, новинар и публициста.

У здању попут музеја, у Галерији знаменитих, стаставају вредни, радознали и даровити млади људи. До сада је Ваљевска гимназија дала око две стотине доктора наука и 12 академика.