Regent Aleksandar: Da li ćemo na Kosovu dočekati novo Kosovo?

"Sudbina je htela da budem na čelu naše vojske, kada se ostvaruje naša vekovna želja, osveta Kosova. Ta naša narodna radost bila je i meni najveća radost. Sudbina je htela da, posle toga, budemo napadnuti sa svih strana i da u toj neravnoj borbi junački opet na Kosovu dočekamo novo Kosovo."

Tako je regent Aleksandar Karađorđević govorio 1915. godine dok su se njegova vojska i narod povlačili pred napadom nadmoćnijih neprijatelja. Srpska vojska se u novembru nalazila u širem rejonu Kosova.

Izveštaji govore da se tada tu našlo oko 220.000 vojnika i oficira i skoro 200.000 civila. Krug oko njih se stezao. Neprijateljske snage bile su na frontu Sjenica – Novi Pazar – Leposavić – Podujevo – Novo Brdo – Kačanik – Tetovo.

Dnevnici i zapisi iz tog vremena govore o teškom trenutku kroz koji su vojnici prolazili. Svi su se sećali pobedonosnog vremena 1912. godine kada su napokon posle vekovne okupacije oslobodili Kosovo. Vojnici su tada kući nosili grumen svete kosovske zemlje kako bi ga pokazali ženi i deci. Sada, samo tri godine kasnije, povlačili su se gladni i iscrpljeni i razmišljali da li će se i sada, kao i 1389. godine, na ovoj zemlji dogoditi propast srpske države. Kolone su tih dana prolazile pored Gazimestana, mesta slavne Kosovske bitke.

Na Kosovu i Metohiji zavladala je glad. Oskudica hrane, koja je počela da se oseća već u Raškoj, u Kosovskoj Mitrovici je eskalirala. U varoš koja je brojala oko 10.000 stanovnika došle su kolone od 200.000 do 300.000 ljudi. Papirni novac u Mitrovici više nije imao nikakvu vrednost. Albanski trgovci su hranu prodavali samo za srebrne dinare. Za parče hleba tražili su 14 srebrnjaka. Za te pare u predratnoj Srbiji mogao je da se kupi ceo vo.

Potresne su slike koje nam u Mitrovici opisuju stanje regruta, mladića od 17 do 19 godina koji su povedeni u povlačenje bez adekvatne vojne obuke i bez ikakve opreme. Gladni, uplašeni i zbunjeni hodali su ulicama i tražili po parče hleba, neki praziluk, list kupusa. Mnogi su bili bosi, jer su opanke u kojima su krenuli propale posle dugog pešačenja. Zabeležena je scena u kojoj Mitrovčanin grupi tih dečaka deli vunene čarape. Pošto ih nema dovoljno, svakom daje po jednu čarapu... Tih dečaka, regruta, bilo je 33.000. Albansku golgotu preživelo je samo 4.000. Sudbina regruta je jedna od najtamnijih priča Albanske golgote.

Glad, koja je počela u Raškoj i Mitrovici, pratila je srpsku vojsku tokom celog povlačenja kroz Kosovo i Metohiju, Crnu Goru i Albaniju. Tragične scene, koje se često u knjigama i filmovima opisuju kao stradanja u Albaniji, desile su se već tokom povlačenja kroz Kosovo. Tu, na putu između Prištine i Prizrena, majke su od gladi i hladnoće umirale sa malenim detetom u naručju, tu je dečak izgubio razum jer nije ništa jeo više od dva dana, tu je starac tražio od vojnika da ga ubije pištoljem jer nije mogao više da se kreće.

Francuski novinar Anri Barbi je već u tom periodu povlačenja govorio da nijedna slika koja pokazuje odstupanje Francuza iz Rusije ne daje ni približnu sliku očaja kao ova koja predstavlja povlačenje Srba... A stradanje Srba je tu, na Kosovu, tek počelo, ono će se nastaviti u crnogorskim planinama, albanskim vrhovima i nepreglednim močvarama.

"Celog ovog užasnog dana ja sam gledao kako umiru ljudska bića... Ja sam ih video, oslabljene, kako pokušavaju da se dignu, pa onda sasvim padaju... A sneg je uvek padao, pokrivajući mrtve i one na umoru", pisao je tada Barbi.

Srpska vojska je krenula iz Kosovske Mitrovice ka Prištini. Jedan deo je otišao ka Metohiji i Peći na dalji put preko crnogorskih planina do Albanije. Drugi su preko Prizrena planirali da idu ka Bitolju i Solunu. Bugarske snage su zauzele Strugu i pokvarile srpske planove. Tu se tih dana napuštala zemlja. Izlaskom iz Prizrena srpski vojnici su odlazili iz Srbije. Peć i Đakovica su tada pripadali Kraljevini Crnoj Gori.

Mnogi su smatrali da zakletva koju su dali kralju više ne važi. Odlazili su iz zemlje i smatrali su da više ništa nije obavezujuće. Prisećali su se i zločina koje su Austrougari i Bugari počinili prethodnih godina. Plašili su se za najbliže koje su ostavili kod kuće. A vladala je i panika i zbunjenost. Mnogi su dezertirali. Ni danas, sto godina kasnije, nije moguće utvrditi tačan broj dezertera. U spisima iz ondašnjeg vremena navodi se da je srpska vojska ostala bez trećine vojnika. Spominje se da je samo tokom jedne noći puk kod Prizrena ostao bez polovine svojih vojnika.

Vojnike koji su dezertirali, hapsili su neprijatelji. Mnogi su odmah internirani u logore za ratne zarobljenike. Svedoci govore da su na putu između Novog Pazara i Prizrena austro-nemačke snage zarobile oko 50.000 srpskih vojnika. Većina njih je zbog loših uslova u logorima umrla. Tako su njihova imena ostala zabeležena na brojnim vojničkim grobljima širom Austrougarske. Dezerteri su umirali u Mauthauzenu, Boldogasonju, Jindrihovicama, Nađmeđeru, Aradu...


Tekst je deo dokumentarnog filma "Srbi na Krfu", koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciju filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

broj komentara 8 pošalji komentar
(nedelja, 07. feb 2016, 17:55) - anonymous [neregistrovani]

@posle svih dogadjaja

U filmu Ravne Gore snimili su scenu gde je jedan Cica Drazin vojnik javno priznao da "ne mozemo" se vecito vaditi na komuniste,i mi smo sami krivi.

(nedelja, 07. feb 2016, 17:04) - anonymous [neregistrovani]

Posle svih dogadjaja..

slabo ucimo od istorije I proslosti, I padosmo vec 1940 na ispitu, komunizam nas je unistio, sve oduzeo, I Kosovo I Metohiji, I Hrvatske I Crnu Goru, I BiH, nema nas tamo , izginusmo, raselismo se, I sada opet srljamo, sve je bolje ,sve je vece, sve je postenije,samo nasa Srbija nije ...

(nedelja, 07. feb 2016, 16:29) - anonymous [neregistrovani]

Bravo za tekst

Ovo trebamo uvek ponavljati, pisati i uciti nove generacije. Tek tako se ne sme Kosovo pokloniti drugima. Koliko je dusa poginulo na njemi i za njega. Ako ga jos jednom oslobodimo trebamo mudro voditi politiku samo uz oni koji su nam stvarni prijatelji, osigurati ga i nikad vise nikom ne dozvoliti da nam ga otima.

(nedelja, 07. feb 2016, 16:06) - Dule Prizrenac [neregistrovani]

Srpska sudbina

Niko nema pravo da prizna tzv. Kosovo kao nezavisnu drzavu. Neka mu samo ovaj teks posluzi da odagna sve sumnje. KiM nije ekskluzivno pravo sadasnih generacija. Ono je bilo tu i bice dok je sveta i veka, zato nemamo pravo lisiti buduce generacije da povrate ono sto im / nam pripada ( iako bih voleo da ga sadasnje fakticki vrate pod srpski suverenitet i teritorijalni integritet), Koliko je samo krvi proliveno za bilo koji deo srpske teritorije, kakve smo sve golgote prolazili, stoga nemamo pravo na odustajanje ni od centimetra nase zemlje.

(nedelja, 07. feb 2016, 15:00) - Kosovac [neregistrovani]

Srbija

Odavno nisam procitao bolji tekst na RTS-u.Prikazivanje tih vremena Srpske golgote trebalo bi da posluze novoj generaciji da bolje shvate kako su se nasi preci borili za Kosovo i Srbiju.Nazalost umesto toga mi smo preplavljeni realiti emisija koje nam upropastise mladu generaciju.Vise emisija iz istorije Srpskog naroda nece biti na odmet.RTS je jedina TV koja pokusava da ostane ono sto je i uvek bila a to je da sto vise emituje obrazovne programe,jer u danasnjem vremenu to nam ocigledno nedostaje.Hvala.

(nedelja, 07. feb 2016, 11:31) - Србин [neregistrovani]

Учити из историје, је историја се понавља!

После толико ''грешака'' које смо начинили у прошлости, добро још постојимо... Зато сестре и браћо научимо из својих грешака из прошлости, окренимо се себи и својим снагама, уз помоћ правих и доказаних пријатеља којих није мало(!) - а то су они који нису признали независност КиМ и нису гласали за непријатељску резолуцију о Сребреници и ето наше шансе за напредак земље и народа. Уз Божју помоћ и срце јуначко, живела Србија!

(nedelja, 07. feb 2016, 08:59) - anonymous [neregistrovani]

istorija

zasto se uci povjest*da bi lakse predvidjeli buducnost...pred nama su vjerovatno nova iskusenja,,narod to osjeca,,ali se plasi da ovi koji nas vode,vide samo svoje licne interese i borbu za pozicije i fotelje.Ipak snaga srpskog naroda se neoslanja na pojedince na vlasti,,ona je u tradiciji,pravoslavlju,,i osjecaju jedinstva i sloge u najtezim trenutcima..Sretno moj narode!!!

(nedelja, 07. feb 2016, 08:21) - anonymous [neregistrovani]

film

Kolko sam shvatio snima se film? Fala bogu ako je tako i dosad je trebao biti snimljen