Џокер у есејима Владимира Пиштала

Владимир Пиштало, српски писац и професор светске и америчке историје на Универзитету у Вустеру у држави Масачусетс, написао је књигу есеја „Значење џокера“.

Значење џокера за писца је књига-раскршће у којој су теме равномерно подељене између Србије и Америке, прошлости и садашњости, концепције и перцепције, идеје и слике.

Било да говори о боговима који живе између светова, начину одолевања у мрачним временима, о вештини политичара или магији животиња, карата и читања, каже, ово је књига о смеху. Смех је „црвена нит која повезује њене различите јунаке“.

„Неко је рекао да човек може да се прави озбиљан али не може да се прави духовит. Једноставно, смех у себи носи изненађење“, каже Пиштало.

То је уједињујући неки елемент између америчких и српских тема.

„Када ја говорим о Чаплину или Чарлију Симићу, или кад говорим о Марку Твену, или кад говорим о Кораксу код нас, један од есеја је о томе, оно што их уједињује је оно што је онај језик пре него што је Бог побркао оне језике у време Вавилонске куле, то је смех, то је тај уједињујући језик“, прича Пиштало.

Изнијансирано је осветлио личност Чарлса Симића, песника, есејисте и преводиоца али и нама мање познатих а за разумевање суштинске Америке важних личности – заштитника природе Џона Мјуера новинара, сатиричара и лингвисте, Хенрија Луиса Менкена.

„Баш велики број ових јунака које сам изабрао су неки облици персонификоване Америке, некакво давање лица Америци које ја мислим да је разумљиво људима код нас. То јесте облик нас самих само другачији“, указује Пиштало.

Значење џокера уводи читаоце у суштину ауторове поетике. У времену у којем је есеј као жанр скрајнут, а највећа моћ се постиже смехом, читалац је двоструко награђен јер је Пишталова књига, књига и у славу смеха и у славу есеја.

број коментара 0 Пошаљи коментар