Да ли је важно да читамо или шта читамо

Да ли књиге као и пријатеље треба да бирамо, или је само важно да их читамо. Лака литературу носимо на плажу, али да ли из ње можемо нешто да научимо?

„Kњиге су као огледала. Ако будала гледа унутра, не може очекивати да је оданде гледа геније“, тврди Џоана Роулинг, ауторка најпродаваније серије романа на свету – Харија Потера. Ако је тако, да ли то значи и да паметан човек нема шта да тражи на страницама књига лаке литературе?

„Те везе између лаке и озбиљне литературе су врло занимљиве. Ви знате да су многи писци користили форме лаке литературе да би створили озбиљну литературу. Рецимо крими роман ја сматрам за лаку, али знате да је прво Достојевски створио неколико романа који имају за подлогу крими причу, па Умберто Еко Име руже, шта је такође једна врста крими романа. И такозвани 'лав романи'. Шта је прича Ане Kарењине него упрошћена љубавна прича, али код мајстора Толстоја та прича добија сасвим другачију димензију“, објашњава писац Милисав Савић.

Иако мајстори, Достојевски, Толстој и остали писци који чине лектиру, нису омиљени међу ученицима. Њима су примамљивији другачији садржаји, тврде професори.

„Они лектиру уопште не воле да читају, то доживљавају као атак, мислим да у принципу велики број младих људи мало чита или не чита. Живимо у доба визеуелне културе, а они који воле да читају, сад и ту постоји нека врста моде. Мислим да су романи типа епска фантастика нешто што је популарно“, каже професорка књижевности у Филолошкој гимназији Татјана Жигић.

А када је реч о популарности, овако изгледа топ листа најчитанијих књига у библиотекама у току протекле године. Први су Ћосићеви Kорени, следи Андрићева На Дрини ћуприја, а потом Михајловићева Kада су цветале тикве. Наредна три места припадају љубавним романима Јелене Бачић Алимпић.

„Јавна библиотека је место за све, морамо да имамо на својим полицама и писце које можда неко са тананијим књижевним укусом можда не би ставио на своје полице. Али знате како, лош учитељ-лош ђак, тако да лака литетартура не може да промени читаоца, не може да га пробуди у оном смислу у којем то могу да ураде књиге које се већ потврђују кроз време и које и данашњи књижевни критичари од реномеа сматрају вредним“, тврди уредница културних програма у Библиотеци града Београда, Исидора Ињац.

Ако озбиљна литература за разлику од лаке, која успављује на плажи, подиже притисак и тражи активно читање, да ли нам избегавање таквог читања говори да је публика лења или да су вредни они који лаке садржаје пласирају.

„Ја мислим да основна кривица ако ћемо тако строго судити лежи на реклами, на манипулацији публиком. Врло добро се сећам 70-их и 80-их када је таква ствар кренула из САД када су тзв. блурбови, кратки текстови на корицама књига, постали толико самохвалећи о свакој књизи која изађе. Наравно да је то олако хваљење књига омаловажило суштински квалитет у књигама које вреде и наравно дезавуисале потпуно причу о реалном шта ваља, а шта не ваља", сматра оснивач и уредник издавачке куће „Геопоетика“, Владислав Бајац.

Да је важно читати сагласни су наши саговорници, али ипак истичу да је битно шта читамо. Велику одговорност у образовању читалачког укуса поред породице и школе имају и јавне библиотеке. С тим у вези у Библиотеци града Београда прошле године основали су национални портал stadacitam.rs на ком запослени препоручују књиге за читање.

Док не посетите портал, ево шта су предлози наших саговрника: Александријски квартет –Лоренс Дарела, романи у ужем избору за Нинову награду; Лана Бастаћ и Жарко Радаковић, али и добитника Владимира Табашевић, као и књиге Андреја Макина и Пол Остера.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 09. мар 2019, 13:58)
anonymous [нерегистровани]

Da ti dete ne vaspitava ulica

Mi smo govorili: Ako hoces da ti dete ne vaspitava ulica, uvali mu Tolstoja. Nece imati vremena za ulicu.