Кореографија и традиција игре

Другу годину Београд је домаћин етно-самита "ТрадицијаНова". Тема овогодишњег скупа је кореографија и традиција игре. Самит је отворен концертом "Руку под руку" националних ансамбала Хрватске и Србије, Ладо и Коло.

Петнаест научника – етнокореолога, етномузиколога и драматурга из региона, али, и из Ирске, Велике Британије, САД, на скупу покушавају да одговоре на питање – Треба ли кореографија да буде само нематеријално културно наслеђе или мора да се прилагоди 21 веку и привуче нову публику?

"Мислим да је традиција једна веома динамична појава и она према томе мора да се развија и мора да иде даље, да се уклапа у трендове који постоје, дакле, да шири видике", наводи др Дуња Нарди, доцент на ФМУ.

У Ирској увелико на нивоу едукације комбинују ирски плес и друге плесне форме. У Кини традиционалну фолклорну кореографију увелико осавремењују.

"Постоје типичнии кораци или покрети тела који су повезани са традиционалном кореографијом. Истовремено, ритам може бити другачији, или брзина извођења покрета, као и начин шминкања или обликовања фризуре. И музика може бити другација од традиционалне – може се комбиновати савремени бит са традиционалним инструментима", објашњава Емили Вилкокс са Универзитета у Мичигену.

Дуго је, посебно у градским срединама, балет био престижнији од фолклора.

"Наш задатак јесте да негде раскинемо са том предрасудом и кажемо не, ово је легитимна уметничка форма, па онда хајде да видимо како можемо да је учинимо привлачном", наводи Вилкоксова.

Сем научног дела, сваке вечери до 5. октобра, одржавају се радионице и за публику целовечерњи концерти.

број коментара 0 пошаљи коментар