Академија у Бечу поводом 200 година "Српског рјечника"

У свечаној дворани бечког Универзитета синоћ је одржана свечана академија поводом 200. годишњице од издавања српско-немачко-латинског речника - "Српског рјечника" Вука Стефановића Караџића.

Амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић истакао је да је Вук Караџић поставио високу лествицу свог рада, која данас, у ери брзог сазнања и слабог знања, ретко ко може да досегне.

"Да је написао само овај речник заслужио би да буде цењен у историји српског народа", подвукао је Родић.

Родић је подсетио да је Вук за живота посетио многе земље, упознао многе народе, али да је увек био привржен Србији као својој домовини, чак и када су га одбацивали.

Истовремено је подсетио да је био дипломата коме би и данас завидели у Београду и Бечу, да је био мудар Србин који је знао да цени пријатеље, али и бескрајно тврдоглав када је требало да брани своју идеју.

Свечаност, у организацији Амбасаде Србије и Института за славистику бечког универзитета, отворио је вицедекан Штефан Милер који је истакао да је Вук Караџић овим делом ушао у историју, и да не треба заборавити да поред националног значаја речник има и иновативне аспекте језичке науке.

Милер је указао да је Вук био у контакту са Јакобом Гримом, који је са братом Вилхелмом радио на немачком речнику, али, за разлику од њих, који су умрли пре окончања свог дела, реформатор српског језика је своје завршио.

"Речник је резултат сарадње два пријатеља" 

Професор Герхард Невекловски указао је да су дела Вука Караџића штампана у Бечу, у манастиру мехитариста, чији је игуман присуствовао свечаној академији.

"Почетак деловања Вука Караџића је био одлучујући период за судбину српског језика. Истовремено, он без Јернеја Копитара не би био што је касније био", рекао је Невекловски.

Како је подсетио, Копитар је Вука подстакао да записује српске народне песме, изради граматику, а и речник на основу језика којим је говорио тада српски народ.

"Копитар, који је био Словенац, сматрао је да језик којим су говорили становници градова није прави, јер је мешавина са неким другим језицима, због чега је и Вуку саветовао да се посвети говору сељака. До тада се користило у Србији славено-српско писмо, ненормирана мешавина, коју већина Срба није могла да примени", објаснио је Невекловски.

Вуковим делом, додао је, Срби су добили јасан језик, са правилима, граматиком, фонетским правописом, што је било значајно за алфабетизацију друштва.

Указао је да је речник резултат сарадње два пријатеља, који је имао далекосежне последице по јужнословенске народе.

"Српски рјечник жива старина српског народа"

О значају Вука Караџића говорили су и професор Федор Пољаков са Инсититута за славистику, професор Габријела Шубер са немачког универзитета Јена, као и управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду професор Бошко Сувајџић.

Сувајџић је подсетио да је Вук Караџић још 1813. године почео да скупља речи из народа, и нагласио да је "Српски рјечник" жива старина српског народа.

Милош Окука са Универзитета у Минхену рекао је да је Вук описао језик којим је говорио народ тог доба и да је због тога дао велики допринос српском језику.

Професорка Марија Митровић из Трста указала је на значај Јернеја Копитара истичући да је пуно учинио не само за српску, већ и грчку, албанску, мађарску, румунску културу охрабривши младе колеге из целог региона да се посвете својој култури и традицији.

"Спознао је да литература народа не може да се развија док се користи вештачки славенско-српски језик. Једина будућност литературе је у језику којим се говори. Српска култура мора бити захвална далековидости Копитара, јер је он препознао прави пут, знао куда води језичка политика", истакла је Митровићева заједно са професорком Катјом Штурм Шнабел из Беча.

"Аустријско-словеначке-српске везе важне и данас"

Министар саветник у Амбасади Србије Горан Брадић рекао је да сваког дана пролази, на путу до радног места, поред куће у којој је живео Вук Караџић и да се пита како је човек без икакве подршке успео да оствари све што је учинио.

Подвукао је аустријско-словеначке-српске везе, рекавши да су оне биле важне у прошлости, али данас, пре свега економске, од још већег значаја.

"Данас нам треба више него икада европски речник и европски јединствени језик, како би одговорили на разне изазове, како на Балкану, тако и Европи", рекао је Брадић.

Директорка лозничког Центра за културу "Вук Караџић" Дајана Ђедовић говорила је о Тршићу, месту које своју знаменитост дугује реформатору српског језика.

Студенти професорке на институту за Славистику Гордане Илић Марковић, одевени као у 19. веку, када је живео и стварао Вук, представљали су значајне личности које су биле део живота реформатора српског језика.

У програму су учествовали и музичари Драган Ђедовић, Радмило Петровић, Ведрана Ковач и Нетаса Јошић, који су извели старе српске песме, од којих су неке преведене на немачки и руски.

број коментара 2 пошаљи коментар
(четвртак, 25. окт 2018, 09:27)
Anonymous KS [нерегистровани]

Srbi u Beču

Ako je tačno da srba u Beču ima više nego u Novom Sadu, dakle, više nego u većini gradova u unutrašnjosti Srbije, korisno bi bilo da se bečki srbi, ako niko drugi, založe da se na Novogodišnjem Koncertu Bečke Filharmonije napokon izvede "Srpski kadril", opus 14. Johana Štrausa-sina. Kadril je komponovan 1846. godine, u čast Knjaza Miloša Obrenovića. Nikada do sada, u 78 godina dugoj istoriji ovog Koncerta, "Srpski kadril" nije izveden.

(среда, 24. окт 2018, 11:13)
slavko [нерегистровани]

U Beču

živi više Srba nego u Novom sadu pa se Beč slobodno može smatrati i srpskim gradom a Srbe konstitutivnim narodom u Austriji. A to im daje pravo na autonomiju i samoopredeljenje.