Књига о севдалинки, песми због које душа затрепери

У клубу књижари "Службеног гласника" представљена је књига "У ЂУЛ БАШТИ" - Севдалинка као нематеријално културно наслеђе. О тим бисерима "духовног и душевног" стваралаштва дело је написала Емсура Хамзић.

"Севдалинка је оно кад мој бабо пјева и - плаче". То је њена најбоља неформална одредница. Дао ју је један дечак, а забележена је у овој књизи.

Рођена је у Босни, ушла у заједничко културно наслеђе нашег простора, добила модерне облике. Ретки могу да је отпевају али је многи певуше.

"Може и да се певуши, наравно. Пре неки дан сам прочитала да једна девојка која је била на Џез фестивалу у Нишу каже да је суштину севдалинке ‘ухватила‘ у ваздуху кад џезери и рокери распремају инструменте певају ‘Шано душо, Шано мори‘", објашњава Емсура Хамзић.

Ауторка у књизи креће од дефиниција севдалинке забележених у енциклопедијама, речницима, лексиконима, где је описана као градска, љубавна, лирска народна песма. Потом подсећа на њене славне извођаче и 100 најлепших севдалинки.

"Ова књига је збир добрих и вредних размишљања о севдалинкама, с тим што сам ја понешто, чини ми се, успела да додам, делић свог искуства и љубави према њима", напомиње Емсура Хамзић.

"Ако је само једно ухо чује, ако само једна душа затрепери, труд није био узалудан", записала је ауторка.

број коментара 0 пошаљи коментар