Брнабић: Србија има дугогодишњу позоришну традицију којом се поносимо

Председница Владе Србије Ана Брнабић свечано је отворила Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања (ИФТР), уз поруку да су управо наука, уметност и култура кључни покретачи друштвеног и економског развоја, те да Србија има дугогодишњу позоришну традицију којом се поноси.

Конгрес организује Факултет драмских уметности, који ове године слави 70. годишњицу, подсетила је премијерка, честитајући професорки Ивани Вујић и декану Милошу Павловићу на освајању кандидатуре за Конгрес у тесној трци са великим конкурентом Шангајем.

Брнабићева је истакла да Србија има дугогодишњу позоришну традицију којом се поносимо, а организовање престижног Конгреса пружа прилику да прикажемо наше уметнике и њихове креативне радове глобалној публици и укључимо се у разговоре са представницима разних култура са различитим гледиштима.

"Уверена сам да су наука, уметност и култура кључни покретачи друштвеног и економског развоја, а ми, као влада, предано смо радили да створимо окружење у којем се култура, креативност и критично мишљење негују и цене", навела је Брнабићева у обраћању на отварању скупа у Народном позоришту.

Посебно је истакла БИТЕФ, као један од водећих европских фестивала класичног и експерименталног позоришта, који се већ више од 50 година одржава у септембру сваке године. 

БИТЕФ је сјајан пример како су позориште и перформанс цветали у Србији током последњих пола века, назначила је премијерка и препоручила свима, који су заинтересовани, да се врате у Београд после Конгреса, на 52. издање тог фестивала.

Изразила је наду да ће Конгрес свим учесницима омогућити да виде Београд и Србију онако како је ми увек видимо - као живу, мултикултурну земљу на раскрсници Истока и Запада, као ризницу културног богатства и баштине. 

"Верујем да ова врста културне размене, ова културна дипломатија, не само што нам омогућава да учимо једни од других и да се развијамо као појединци, већ и да ценимо наше разлике и идентитете и развијемо међусобно поштовање и боље начине сарадње. Надам се, када будете одлазили из наше земље, да ће вас истински инспирисати наша култура, уметност и наш народ", поручила је Ана Брнабић. 

Подсетила је и да је у протеклих годину дана завршено реновирање два највећа музеја у Србији - Музеја савремене уметности и Народног музеја.

Позвала је све да посете те културне установе, јер ће, како је рекла, уживати у најбољој српској, чак и европској уметности и културној баштини од неолитског и римског доба, кроз средњи век, до уметности 19. и 20. века.

Додала је да је Музеј савремене уметности, на ушћу Саве у Дунав, прелепо модерно здање југословенске и српске уметности које ће од септембра 2019. године бити домаћин највеће ретроспективне изложбе светски познате концептуалне уметнице из Србије Марине Абрамовић.

"Можда бисте желели да останете у Србији на најбољем европском музичком фестивалу 'Егзит', који се одржава крајем ове недеље, од 12. јула у Новом Саду, на тврђави на Дунаву, на само сат времена од Београда. На њему наступају најбоље музичке групе из целог света и региона и окупљају се посетиоци из целог света", рекла је председница владе.

Декан ФДУ: Данас је образовање у уметности и култури изазовно

Председница ИФТР-а Џин Грејем-Џоунс на српском је пожелела добродошлицу учесницима и додала да је почаствована што је поделила сцену са премијерком Брнабић, нагласивши да је неверовтано имати такву подршку за организацију конгреса.

Џоунс је рекла да конгрес организују сваке четврте године и да се после 26 година враћају у Централну и Источну Европу.

Она је истакла да је федерација од свог оснивања 1957. развијала и расла да би прошле године достигла 1.000 чланова из 44 земље, а следеће године ће први пут организовати конференцију у Кини.

Декан ФДУ Милош Павловић захвалио је на подршци председници владе Ане Брнабић, министаствима културе и образовања и Граду Београду, истичући значај и неопходност везе између уметничког стваралаштва и научног истраживања.

Додао је да је данас образовање у уметности и култури изазовно, а да ФДУ улаже напоре не само када је реч о едукацији, већ и на креирању и охрабривању отворене дебате различитих актера о савременим условима за креативност и трајање културе и уметности.

Павловић је указао и на значај саме теме скупа, "Позориште и миграције", која је, каже, од великог значаја, посебно у доба глобализма и новог таласа миграције подстакнутог ратом и другим патњама, а посебно, имајући у виду да је миграција на различите начине обележила савремено српско друштво.

Председавајућа Организационог одбора Светског конгреса Ивана Вујић рекла је да је њихов велики сан постао реалност, пожелела добродошлицу свим учесницима, нагласивши да позориште истражује анатомију људског бића и мења људско биће.

Конгрес ИФТР-а траје до 13. јула, а окупља више од 1.000 теоретичара и практичара позоришта и извођачких уметности из 54 земље.

У оквиру 980 предавања учесници ће се бавити темом "Позориште и миграције - позориште, нација, идентитет између миграција и некретања" и разматрати како су позориште, извођачке уметности и перформанс одговорили на питања егзила, расељавања и другости кроз историју и данас, како се процес миграције обликовао и преобликовао у политичким, друштвеним, културним и уметничким делима.

На отварању је балетски уметник Дејан Коларов извео перформанс Иване Вујић из композицију "Лесковачки звиждук".

На конгресу ће учествовати најпознатији светски теоретичари и практичари: Марвин Карлсон и др Џин Грејем Џонс (САД), Бишнуприја Дат, (Индија), Џанел Рајнелт (Велика Британија) Мивон Ли (Јужна Кореја), Хана Корсберг (Финска), Пол Ре (Аустралија), Милена Грас (Чиле), Хајато Косуге (Јапан), Халид Амин (Мароко), Елејн Естон (Шведска), Вики Ан Кремона (Малта), Кристофер Балме (Немачка), Стивен Вилмер (Ирска), Борис Дауса Пастор (Шпанија). 

Током петодневног конгреса, у Београду ће бити одржан и низ перформанса, радионица и представа учесника.

број коментара 0 пошаљи коментар