Стогодишња позоришна историја једне породице

Са деде на унука, тако се често преноси породични посао. Пре век и по једна породица из Баната имала је необичан занат, већина чланова фамилије Поповић радила је у позоришту. У Музеју позоришне уметности у Београду биће отворена изложба под називом "Поповићи - позоришна династија".

Овако изгледа родослов Поповића, које још називају и позоришном фамилијом. За сто година, чак 23 члана те породице стварало је историју српског позоришта.

"Дошли смо на идеју да многе познате чланове за које је наша публика сигурно чула, а то су Драгиња и Димитрије Ружић, Пера Добриновић, Зорка Тодосић, да их објединимо у оквиру једне теме и да покажемо да су они део једне позоришне династије, а то су Поповићи", каже виши кустос Музеја позоришне уметности у Београду Александра Милошевић.

Прича о позоришној династији почела је 1860. године у румунском делу Баната у Иванди.

"Они су имали свест да исписују историју свога народа и историју српског позоришта управо у време Аустроугарске када је било битно да се српски језик што даље чује и имали су прилику да га пошаљу са позоришне сцене", напомиње Милошевићева. 

Поставка садржи и ретке фотографије, старе позоришне плакате, глумачке награде.

За сто година, колико је трајала историја позоришне династије Поповић, њени чланови били су управници, композитори, редитељи, глумци, а радили су у позориштима од Новог Сада, Београда, Ниша, Загреба. Један од чланова, Лука Поповић, је основао српско народно позориште у Њујорку.

Династија се угасила пре 80 година. Причу о необичним животима и каријерама Поповића и потомака можете чути у Музеју позоришне уметности до половине новембра.

број коментара 0 пошаљи коментар