Несбе: Мој посао је да не будем лојалан читаоцима

"Мој циљ није да дам читаоцима оно што желе, већ да им пружим оно што не знају да желе", истакао је најпопулраниј савремени европски писац трилера Ју Несбе, који је после 40 година поново у Београду.

Несбе се на конференцији за новинаре у књижари "Делфи" присетио се да је са 17 година кренуо са својим пријатељем у Грчку, али су одлучили да искоче из воза у Словенији и неколико дана провели у Београду.

Приметивши да се београдска Железничка станица није променила од тада Норвешки аутор, који је светску славу стекао серијалом крими романа о проблематичном иснпектору Харију Хулеу, борави у Београду као гост "Лагуне" поводом објављивања новог романа "Магбет", који је део пројекта "Хогарт Шекпир" у оквиру кога су познати писци имали задатак да Шекспирове драме преточе у савремена дела.

"Када су ме позвали да учествујем у том пројекту, рекао сам: Хвала, али не, хвала. Писац има две привилегије - да спава колико хоће и да крене од неке идеје и гледа како она расте и развија се било у роман, дечју причу или нешто треће. То је најбољи посао на свету. Али када вам неко каже шта ћете радити наредних годину дана, онда ви престајете да будете писац", навео је Несбе.

Потом је,каже, ипак одлучио да пристане под условом да добије "Магбета", комад који му је приближио својим филмом Роман Полански и који му је послужио као инспирација за лик Харија Хулеа.

Славни Норвежанин је приметио да је "Магбет" Шекспиров најкраћи, али не и најкрававији комад, с озбиром да је тек на четвртом месту по броју лешева, а он сам је одлучио да се потпуно одрекне "дивне Шекспирове поезије" и само искористи структуру комада као скелет свог романа који има више од 500 страна.

Са констатацијом новинара да је мрачнији од Шекспира, Несбе се није сложио, нагласивши да је "Магбет" трагедија у којој је прва сцена најоптимистичнија и да је то заправо љубавна прича о Магбету и Лејди Магбет који су као Бони и Клајд.

"Осло као верзија Готам ситија"

Истакао је и да је Осло у његовим романима много мрачнији него што заиста јесте и да су неки приметили да у његовим књигама има више убистава него што се догодило у норвесксој претоници у последњих 50 година.

Додаје да је његов Осло нека верзија Готам ситија, фикција у оквиру које је немогуће избећи критику друштва иако му то није превасходна намера.

Каже за себе да живи скромним животом, али ипак троши 40 пута више него на пример неки кинески фармер и за њега проблем не представља зарада новца, него начин његовог трошења.

"Норвешка је двадесетих година прошлог века била једна од најсиромашнијих европских земаља, људи су били врло везани за природу, то је утицало на културу и начин живота", навео је Несбе.

Данас један Норвежанин одлучи да купи јахту себи и жени коју је градило 40 радника у бродоградилишту у Грчкој, то је расипање ресурса. То је проблем о коме пишем у својим књигама", сматра Несбе.

Подсетио је и да су музичари у Лос Анђелесу шездесетих и седамдесетих у својим песмама критиковали друштво, а онда су се обогатили и заборавили на све.

"То је та људска слабост, лако нас је размазити и тешко је чврсто стојати на земљи. И мене је размазила пажња и слава", додао је писац романа "Снешко", "Црвендаћ", "Слепи миш", "Утвара", "Полиција"...

Каже да не верује у судбину нити у слободну вољу, као и да када је написао свој први роман са 37 година, осетио се као да се вратио кући.

Наглашава да је причање приче његов посао и да под тим подразумева и текст за поп песму од три и по минута.

"Читаоцима треба подстаћи машту"

"Суштина је да верујете свом читаоцу и да само подстакнете његову машту. Оно што понуди аутор чини свега 10 посто, а 90 посто надограђује читалац", сматра Несбе.

Ипак са читаоцима не воли да разговара о својим књигама.

"Чарлс Дикенс је објављивао по једно поглавље, ослушкивао реакције, а онда на основу тога писао следеће. Ја нисам лојалан својим читаоцима. Мој посао јесте да не будем лојалан ономе што они желе. Не пишем да бих зарадио, али када то кажем не значи да сам идеалиста, већ сам егоцентрик који пише зато што воли да пише и о ономе што га интересује као што су зло, слободна воља или моралне дилеме", искрен је Несбе.

На питање да ли млади у Норвешкој читају, Несбе примећује да можда дечаци мање читају, али они ипак данас добијају више прича него он када је био млад, захваљујући филмовима, комјутерским игрицама, музици.

"Књига је осуђивана да ће умрети пре 30-40 година па је преживела, ви у Србији отварате више књижара него што их затварате, што је заиста реткост у свету и за сваку похвалу. Милан Кундера је рекао да ће роман постојати док ради оно што само роман може. Ја се не слажем са тим. Последњих година највећи број блокбастера је снимљен по књигама, неки су јако добри и готово као роман, као што је на пример ‘Нема земље за старце‘", рекао је Несбе.

Као приповедача каже забринуло би га ако млади не би више били заинтересовани да путују у друге светове и гледају их туђим очима што јесте суштина причања приче.

Не верује да је већ написао свој најбољи роман, али и да јесте, како каже, не би себи то признао, јер не би онда имао разлога да устане ујутру.

Несбе већ ради на новој књизи о Харију Хулеу, од 18 сати потписује своје романе у књижари "Делфи", а први читаоци су пред књижаром били већ од 16 часова, док је славни писац причао са новинарима и студентима норвешког језика.

На крају поручује да ће на Светском првенству у фудбалу навијати за Србију и Бразил, пошто се Норвешка није пласирала.

број коментара 0 пошаљи коментар