Племство духа - Александар Белић

Александар Белић (1876–1960) био je најпознатији српски лингвиста, професор славистике и ректор Београдског универзитета, дугогодишњи и доживотни председник Српске академије наука и уметности, члан бројних академија и научних друштава, дипломата и велики родољуб.

О значају овог великана српске науке говори и надимак који су му дали његови ученици и учитељи - Велики Белић, а неретко је добијао и епитет Великог Вуковог наследника.

Александар Белић рођен је у Београду где је завршио основу школу и Прву гимназију и отпочео студије на филолошко-историјском одсеку Филозофског факултета где му је предавао чувени Љубомир Стојановић који је имао велики утицај на Белићев научни рад. Школовање наставља на Одеском универзитету, а потом одлази на Московски универзитет где је почео да се бави научним радом још као студент 1897. године објавивши прве радове у часопису руске Академије. Већ у тим првим делима, Белић показује интересовање за историју српског језика. Професор Фортунатов, познати руски лингвиста, је највише утицао на рад изузетно вредног и посебно талентованог студента и створио од једног ђака, који је гајио велику љубав према науци, великог научника.

Школовање и даље усавршавање наставља у Лајпцигу где је 1900. године одбранио и докторску дисертацију на тему развитка деминутивних и амплификативних наставака именица у словенским језицима. О овом догађају писао је и Просветни гласник из 1900. који се налази на порталу дигитализоване историјске новине Универзитетске библиотеке. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" у свом фонду, поред многобројних Белићевих публикација, поседује и његову докторску дисертацију која је дигитализована и може се погледати овде.

Радећи на стварању историјске граматике српског језика, Белић је увидео значај дијалеката и описао их као „најбистрије и најдубље изворе за проучавање прошлости и садашњости сваког језика". Његова најзначајнија дела из ове области су „Дијалекти јужне и источне Србије" из 1905.  и „Дијалекти источне и јужне Србије" која су му обезбедила угледно место у словенској филологији.

Од 1906. године постао је редовни професор српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике на Београдском универзитету, а од 1906. године и редовни члан Српске краљевске академије. Његова приступна беседа носила је назив: „Основне црте историјског развитка српског језика".

Од 1911. Белић почиње да се интересује и за словенски акценатски систем и пише „Акцентаске студије" које су у ово доба представљале најзначајније дело из области упоредне граматике словенских језика.

Белић 1913. покреће и уређује часопис Јужнословенски филолог са циљем да окупи и повеже лингвисте и филологе свога доба. Велики број издања овог часописа чува се и прикупља у фонду Универзитетске библиотеке.

Александар Белић се залагао за обнову Лексикографског одсека при Српској академији наука, па је још пре Првог светског рата почео да прикупља грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика који се израђује Институту за српски језик при САНУ.

Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године. Председник Српске краљевске академије постао је 1937. Белићев говор о раду и задацима академије из 1937. може се наћи у Београдским општинским новинама које је дигитализовала Универзитетска библиотека. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године.

Своје оригинално учење о језику Белић је изложио у свом делу О језичкој природи и језичком развоју из 1941. у којем даје своје схватање природе језика, његовог порекла, унутрашњег живота и развоја - језика у целини.

Александар Белић имао је много поштовалаца који су за његова живота обележавали јубилеје Белићевог научног рада, а постхумно, годишњице његовог рођења. За двадесетпетогодишњицу научног рада (о којој је писао и Просветни гласник из 1922) његови ученици и сарадници припремили су Зборник филолошких и лингвистичких студија који почиње обраћањем професора Љубомира Стојановића у коме је исказан идеал сваког професора и научног радника.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 23. феб 2015, 12:46) - Darko Vukovic [нерегистровани]

Aleksandar Belic

Sjajan portret mu je nacinio premudri velikan slikarstva Uros Predic.