Дневник истакнутог српског дипломате

Први наслов у 2015. години из библиотеке "Србија 1914-1918" у издању "РТС Издаваштва" и ИК "Прометеј" из Новог Сада, Дневник Јована М. Јовановића Пижона представљен је у Галерији РТС-а. Дневник су приредили историчар Радош Љушић и в.д. директора Архива Југославије Миладин Милошевић.

Дневник Јована Јовановића део је његове богате збирке докумената која се чува у Архиву Југославије и садржи 92 архивске кутије.

Раздобље које обухвата Јовановићев Дневник време је када је обављао дипломатске послове, из тог разлога он је, пре свега, посвећен спољној политици Краљевине Србије.

Јовановићев Дневник није редовно вођен, али када се погледа у целини, оставља утисак импозантног дела и по обиму и по значају података корисних истраживачима Великог рата, пре свега за проучавање дипломатије Србије, њених односа са савезницима и непријатељима, као и Јовановићеве улоге у свим тим збивањима.

На представљању књиге говорили су историчар Радош Љушић, в.д. директора Архива Југославије Миладин Милошевић, директор издавалкт куће "Прометеј" Зоран Кујунџија и одговорни уредник "РТС Издаваштва" Драган Инђић.

Архивистички је обрађен један њен део збирке. Мањи део писане заоставштине Јована Јовановића налази се у Архиву Македоније у Скопљу.

Јован Јовановић Пижон (1869-1939) био је један од значајнијих учесника у политичком животу Србије пре и током Првог светског рата, као и у потоњој југословенској држави.

Као дипломата службовао је скоро свим дипломатским звањима у Београду, Цариграду, Софији, Скопљу, Атини, Каиру, Цетињу, Бечу и Лондону. Године 1904. постављен је за шефа конзуларног одељења, а 1911. за начелника у Министарству иностраних дела.

Био је још два пута на значајнијим функцијама-министар спољних послова (1912, свега два ипо месеца) и министров помоћник (1914-1916). каријеру дипломате завршавао је два пута, будући да је два пута пензионисан, после вршења функције посланика у Лондону и именовања за посланика у Вашингтону, али на ту дужност није ступио.

Време када је Јовановић био у дипломатској служби Краљевине Србије, период је њеног највећег успеха и време када су дипломатију српске државе водиле врхунске дипломате, предане свом послу и својој држави.

број коментара 0 пошаљи коментар