Foreign Policy in Focus: Амерички упитник над Либијом

Проблеми са којима се суочава постгадафијевска Либија су застрашујући. Власт, одговорност и, пре свега, легитимност привремене владајуће структуре остају спорни, пише амерички часопис "Форин полиси ин фокус".

После смрти Моамера Гадафија, будућност односа Либије са Сједињеним Америчким Државама остаје неизвесна. Либија је збацила са власти свог дугогодишњег лидера у грађанском рату у ком су САД и НАТО подржали једну страну. То је сушта супротност у поређењу са независним и углавном ненасилним револуционарним процесима који су довели до свргавања диктатора у Египту и Тунису и који су још у току у великом делу арапског света.

Међутим, Вашингтон није основни подстрекач интервенције НАТО-а. Та улога припала је Европи, на челу са Француском, чијег председника су још увек болели политички напади због његовог преслабог и прекасног одговора на туниску побуну. То је омогућило Европи да изврши нарочит утицај на нову либијску владу, што ће вероватно, такође, пружити Европи повлашћени приступ либијској нафти.

Каква иронија, Европи и Сједињеним Америчким Државама заправо није ни био потребан рат да би успоставиле добре односе са Либијом – оне су их већ имале. После терористичких напада 11. септембра, када је Бушова администрација горела од жеље да регрутује нове борце за свој "глобални рат против тероризма", послала је емисаре са задатком да буду изузетно љубазни према дуго критикованом либијском лидеру.

Ускоро је Гадафи поново прихваћен. Пристао је да обустави либијски нуклеарни програм у повоју и понудио је одштету породицама жртава бомбардовања у Локербију. Чак је поново успоставио нормалне дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама и Западном Европом, својим некадашњим – и будућим – непријатељима.

У року од неколико година, америчке и европске нафтне компаније потписале су више уговора. Године 2007, фотографије на којима се Гадафи рукује са француским председником Николом Саркозијем, британским премијером Тонијем Блером, италијанским премијером Силвијем Берлусконијем – као и са Џорџом Бушом, Бараком Обамом и, нарочито, Кондолизом Рајс – биле су уобичајене.

За САД, 2011. године, стратешки интерес у окретању против Гадафија, упркос новим блиским пријатељским односима, био је, пре свега, укорењен у страху од губитка контроле. Гадафи јесте био наш човек, али је Вашингтон морао да пита: Шта ако? Шта ако жустри либијски лидер, под притиском антидиктаторског процеса демократизације у суседству, промени смер и окрене се америчким непријатељима ради стратешких веза?

"Шта ако?" брзо је постало – "Да, рецимо да је тако". Либијски опозициони лидери који су најпре говорили: "Ми то можемо сами", почели су да говоре –  "Само зона забране летења, али без спољне интервенције", иако су високи амерички генерали већ рекли да је једно без другог немогуће.

Сада питање – да ли, када и у ком степену нова Либија може да се ослободи своје садашње зависности од западне војске и других стратешких подржавалаца – остаје без одговора.

Током 42-годишње владавине, Гадафи је сконцентрисао власт у сопственим рукама и ограничио слободу говора, окупљања и политичког противљења. Он је либијске нафтне приходе копристио за наоружавање и обучавање географски и политички одвојених народних војски, чији су команданти углавном били његови синови и други рођаци. Они су били одговорни само њему, а званична национална војска остала је релативно слаба.

Међутим, нафтно богатство Либије довољно је велико – поготову имајући у виду мали број становника те земље – да су Либијци могли да уживају државне системе здравствене неге, образовања и друге јавне службе које су биле релативно добре према стандардима националног развоја. Либија је на 53. месту, према показатељима људског развоја Уједињених нација – изнад Саудијске Арабије, Русије или Бразила. Зато није изненађујуће што су многи Либијци наставили да подржавају Гадафија, упркос његовој репресији.

Проблеми са којима се суочава постгадафијевска Либија су застрашујући. Власт, одговорност и, пре свега, легитимност привремене владајуће структуре остају спорни. Грађански рат створио је нове и учврстио већ постојеће поделе либијског становништва. Прелазна влада обећала је да ће одржати изборе у року од осам месеци.

Међутим, неће бити лако тако брзо одржати слободне и поштене изборе у земљи без новијег наслеђа политичких странака нити институција грађанског друштва. У међувремену, вреди поставити питање да ли ће вашингтонска понуда "помоћи" уместо тога служити као покриће за обезбеђивање даљег америчког упоришта у самом средишту тог, иначе, све независнијег региона.

број коментара 17 пошаљи коментар
(четвртак, 27. окт 2011, 21:02)
anonymous [нерегистровани]

@ Logično

Ако Французи штите какао (и своје интересе) у Обали Слоноваче, више је него логично очекивати да ће у друштву са осталом братијом хтети да ставе шапу и на либијску нафту.

(четвртак, 27. окт 2011, 15:22)
anonymous [нерегистровани]

Profesor

To je pisanje i stav samo jednog novinara, casopisa sa diskutabilnim uticajem u SAD. Ne treba ovo prihvatati kao zvanicni stav SAD. Ne razumem RTS, zasto je nama vazno da citamo sta je neki novinar, nekog ,,tamo" casopisa u SAD napisao. Zar nemamo kompetentne strucnjake kod nas? Pisite njihove zakljucke rata u Libiji. Imate Drecuna i Lazanskog... Samo sugerisem...

(четвртак, 27. окт 2011, 15:21)
Dragan [нерегистровани]

demonokratija

Sad će Libijci dobiti demokratiju, to su i iskali. Njima demonokratija a zapadu sve ostalo.

(четвртак, 27. окт 2011, 14:51)
Djosa [нерегистровани]

kako da ne

Pa cilj im je bio da od Libije naprave novi Irak i Avganistan sta je tu sada kao sporno .A ovi takozvani pobunjenici ce to shvatiti za godinu dve kada vide sta su uradili od svoje zemlje i na koji nacin su svrgnuli najveceg vodju u celoj Africi kada budu poceli da isplacuju Amerima i NATO okupatorima racune za rusenje svoje zemlje .

(четвртак, 27. окт 2011, 13:46)
Doncha 666 [нерегистровани]

..

sad nastupa demokratija za Libijce..

(четвртак, 27. окт 2011, 13:38)
zoran,chicago [нерегистровани]

Porusi pa vladaj

....

(четвртак, 27. окт 2011, 13:35)
anonymous [нерегистровани]

obrni

ajde bre oni sjede za istim stolom

(четвртак, 27. окт 2011, 12:31)
anonymous [нерегистровани]

Obrni, okreni....

Obrni, okreni, zapadu su i dalje glavna meta Rusija kao i svi aktuelni i potencijalni ruski saveznici!

(четвртак, 27. окт 2011, 12:14)
anonymous [нерегистровани]

Logično

Mislim da je krajnje vrijeme da NATO trupe organizuju mirovnu misiju u Libiji u kojoj će na prostoru Libije (sasvim slučajno pored glavnih naftnih terminala, naftnih polja i postrojenja) stacionirati svoje trupe kako bi obezbijedile mir i prosperitet Libijcima. Navedene trupe bi omogućile i zaštitu inostranih i domaćih firmi i radnika koji će biti angažovani na ponovnoj izgradnji porušene Libije. Ne vidim šta bi tu moglo biti sporno.

(четвртак, 27. окт 2011, 10:54)
anonymous [нерегистровани]

sad se naglo zabrinuli_

a nisu nikada posumnjali da se svasta krije medju pobunjenicicma. Bas su naivni.