Поћорек o рату, Србима, Хрватима и муслиманима

Писмо гувернера Босне и Херцеговине Оскара Поћорека, упућено 28. маја 1913. године министру финансија Аустроугарске Леону Билинском, показује да су планови за Први светски рат постојали годину дана пре атентата у Сарајеву.

Превод* писма које је Архив Србије обелоданио у недељу у Андрићевом институту у Вишеграду, преносимо у целини.

Фелдцојгмајстер (генерал-потпуковник) Поћорек

Сарајево 28. 5. 1913. године

Ваша екселенцијо,

Писмо од 22. овог месеца на коме Вам најлепше захваљујем, истом ми је прекјуче стигло због железничкога прекида од више дана.

Овде можете погледате прву страницу писма 

Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама.

Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног - боље рећи припремног - периода створимо сношљив одношај са Србијом.

Али би била кобна заблуда, ако би се веровало, да бисмо - чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике - могли постићи, да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин, што би се сјединила са монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља. А исто се тако мора рачунати с тим, да ће Србија време до тога рата, упркос свему противном уверавању и сличном, интензивно искористити за то да припреми за себе земљиште за будући рат у Босни и Херцеговини, Далмацији, Хрватској и јужној Угарској. Код те подземне радње наши ће властити поступци у круговима наше српске интелигенције и полуинтелигенције моћи успети само код једнога малог дела, а зацело не на одлучан начин. Ми треба да будемо задовољни, ако нам пође за руком да још великим делом пасивном се показујући масу нашега српског сеоског становништва и даље одржимо у његову летаргичном стању, и ако нам даље пође за руком, ако одвратимо хрватску и муслиманску интелигенцију и полуинтелигенцију од прелаза у српски табор, тј. од уједињења свих Јужних Словена од заједничких тежњи, који на антидинастичкој основи.

По моме нахођењу овај би био правилник за поступање владе према домаћим Србима за најскорија времена.

Наклоњено поступати са сељаштвом и колико је то могућно потпомагати његове економске интересе, с највећом опрезношћу а где је нужно и с безобзирном строгошћу с интелигенцијом и полуинтелигенцијом, према којој се уосталом може и треба бити попустљив, али никако изнад оне мере која би могла изазвати неповерење и незадовољство у Хрвата и муслимана. Јер највиши принцип мора бити и остати, да се на ове последње ослања, дакле да се у читавој земљи уопште и у скупштини влада са Хрватима и муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не да избећи.

Та гледишта мораћемо одржати у свима примењеним поступцима у појединостима, и стога бих на означене програмне тачке у писму Ваше екселенције, које се односе на "облигатно кметско откупљивање", рекао, да се изношење тога питања мора за сада задржавати. Већ је наговештавање тога питања од стране Ваше екселенцијем у последњој сесији делегација, јако озловољило муслимане и за време јако умањило шансе за примање предлога за железнице. Ваша екселенција зна, да бих и ја био за "облигатно кметско откупљивање", чим би се спољашња криза дефинитивно изравнала. Али док се то изравнавање само "одгађа", морам одлучно саветовати да се одустане од тога корака. Ми уосталом дотле нећемо имати ни новаца за то, јер ће наше војно припремање, грађење железница, инвестиције итд. нашу финансијску способност исцрпити до крајњих граница.

Не бих се могао сложити ни са "стварањем једнога филозофскога и правног факултета" у најскоријем времену. И без обзира на велике финансијске издатке, натоварили бисмо на себе осим недисциплинованих средњошколаца још и аналогне великошколце. Пре свега треба утерати у ред наше средњошколце истребљивањем професора који терају политику, стварањем конвиката итд. Ја притом мислим и на униформирање средњошколаца по галицијанском узору, али још немам о том одлучан суд.

Остале програмне тачке Ваше екселенције, тј. "суделовање Босне и Херцеговине у делегацијама", "уређење језичкога питања", "попуњавање виших чиновничких места домаћима", "развитак Балканскога института" могу само с највећом радошћу примити. Наравно да ће се притом морати савлађивати највеће тешкоће, а специјално при попуњавању виших чиновничких места већ стога, што је уопште мало потпуно пореских домаћих елемената, а унапређивање би одвећ великога процента самих собом већином интелигентнијих српских елемената имало као неизоставну последицу незадовољство Хрвата и муслимана.

О молби укинутих српских друштава да се обнове, водиће се рачун под условом да се потпуно одржава закон. Свакојако ће се притом водити рачун и о досадашњим искуствима и понекада морати тражити и поједине измене статута. Да ће се у томе сувише далеко ићи искључено је већ стога, што би се сви, које би то погодило, жалили министарству.

Тражени од Ваше екселенције списак садашњих или већ завршених политичких државних процеса у најкраћем ћу року поднети. Али ја сумњам веома, да ћу бити у положају да предлажем на помиловање или аболиције нешто сам слично учинио прве године свога боравка овде, да бих рашчистио последње остатке анексије. Али успех је био директно негативан, јер у овој се земљи благост - увек тумачи као слабост.

Упркос свих тешкоћа положаја, као што се из претходнога види и снова предвиђаних, ипак ћемо ми владати њиме; али то само под досада неспоменутом претпоставком, која је у томе, да се у Босни и Херцеговини, у Далмацији, у Хрватској, у јужној Угарској, додуше свугде по условљеним, према нарочитим приликама, модификацијама у појединостима, поступа ипак по истим принципима. Пре свега је нужно слагање у томе; а затим је најнужније постављање нормалнога стања у Хрватској; јер ако би Загреб почео нагињати Београду - уместо да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна.

С одличним поштовањем

Вашој екселенцији

Најоданији 
Поћорек ФЦМ

* Превод датира из међуратног периода 

број коментара 29 пошаљи коментар
(субота, 26. јул 2014, 04:44)
Miroslav [нерегистровани]

svaka čast

Mogu samo da kažem - svaka čast na ovome! upravo sam i ja to prvo pomislio - dokument koji dokazuje nešto što nikad nije ni bilo sporno odjednom se predstalja kao epohalno otkriće.

(недеља, 16. мар 2014, 18:16)
Maja M. [нерегистровани]

Zemljak

Negde sam procitala da je Pocorek bio Slovenac, poznat po mrznji prema Srbima koju je svojim delima i dokazivao.

(четвртак, 09. јан 2014, 00:10)
anonymous [нерегистровани]

komentar na - Prisile nije bilo

...kako nije bilo prisile? Pa citav islam se zasniva na nametanju islama nevernicima. Nisu imali oni propovednike islama po svetu vec su ga nametali ratovima, privilegijama i slicno.

(уторак, 07. јан 2014, 20:19)
Љиљана Р. [нерегистровани]

Кукавичје јаје

Документ није споран, као ни бројни други документи који сведоче о антисрпској политици Аустроугарске монархије, како унутар, тако и изван њених граница. Проблем је зашто и у чијем интересу се овај документ подмеће као кукавичје јаје?
Није од српско-аустроугарских односа зависило да ли ће бити "великог" рата. Нити је помињање припрема за очекивани рат у овом документу кључни доказ српске невиности. О томе су тада певале и птице на гранама! Било је довољно само отворити новине. Постојала су два јасно размеђена војно-политичка блока Антанта (1894-1907)и Централне силе (1879-1882). Почетком 20. века почела је прва светска трка у наоружању. 1905. – У Енглеској почело грађење оклопњаче новог типа – дреднота.У Немачкој предвиђено да се сваке године израђује 4 дреднота и поред тога одговарајући број крстарица и миноносаца.
В. Британија неколико пута предлаже Немачкој ограничавање изградње да би учврстила своју превласт на мору, али Немачка одбија. ЗБОГ тога британска влада доноси одлуку да на сваки нови немачки дреднот одговори грађењем 2 нова британска(на 4 немачка 8 британских). Расходи за наоружање у обе државе достигли су до тада нечувене висине.
1905-1914. – Војно-поморски буџети великих сила су се повећали за 73%. Немачка ратна индустрија била је јача од руске и француске заједно.
Оваквих примера има у свим осталим привредним гранама. главни актери, Британија и Немачко царство, само чекају моменат када ће бити ПОТПУНО спремни за почетак рата. Током Мароканских криза (1905. и 1911), Босанске кризе (1908-1909), Италијанско-турског рата (1911/12) итд. нису биле спремне, али је 05. јула 1914. цар Вилхелм II у Потсдаму примио аустроугарског посланика и одобрио егзекуцију над Србијом зато што је Немачка БИЛА СПРЕМНА за рат.
Данас је и Британији и Немачкој у интересу да кривицу пребаце на неког другог.

(уторак, 07. јан 2014, 09:31)
anonymous [нерегистровани]

anonymous

A sta je arhiv Srbije radio do sada sa tim dokumentom? Skrivao ga u komunisitckom bunkeru? Trebali su to da objave pre 50 godina. Ali nisu, jer su se bojali austrougarskog kaplara broza i njegovih kamarada. Sada na posao: objavite to u svim svetskim medijima i posaljite svim politicarima i istoricarima u svetu. 

(уторак, 07. јан 2014, 09:18)
anonymous [нерегистровани]

Nacija i vera

Kod nas na Balkanu su nacija i religija jako povezane. Zasto nije moguce da svi u Srbiji budu Srbi nezavisno od vere? u svim zemljama zapada je to tako. Bosna je posebna prica jer Nacija Bosanac nije prihvacena. Ako pogledamo kroz vekove u proslost videcemo da su porobljivaci napravili razlike medju nama, a i pored svega slicni smo u mentalitetu, jeziku, muzici i uopste kulturi. Svi okupatori su na nas gledali kao na jedan narod. Razlike medju nama smo pravili sami a sukobe su uvek drugi nametali.

(уторак, 07. јан 2014, 08:23)
Бојан [нерегистровани]

Историја се понавља

Немојте само читати, мало и размислите! Да ли вам приједлог да се тадашња Србија натјера у некакву трговинску унију са Аустроугарском дјелује познато? Жао ми је што већина нас не види даље од свога носа.

(уторак, 07. јан 2014, 04:26)
Александар Ђорђевић [нерегистровани]

одговор за" Plata"

Не разумем ( у ствари , добро разумем ) потребу неких овде да релативизују овај документ, који демантује измишљотине о српској кривици за избијање I светског рата. Поћорек у овом документу ,као особа на високом државном положају, (дакле , веома добро упућен) с а о п ш т а в а (јер зна) да ће бити велики рата  предлаже , да за тај рат буду спремни. Свако друго тумачење је извртање чињеница - у корист српске штете.

(уторак, 07. јан 2014, 02:22)
Marko [нерегистровани]

Prisile nije bilo???

Svako ko je primio islam primio ga je pod prisilom, zdrav razum nam to govori a da ne pominjem udžbenike istorije svetskih univerziteta. Turci Osmanlije su širenje islama i širenje teritorije imali kao glavni motiv ratovanja.

(уторак, 07. јан 2014, 02:22)
:-| [нерегистровани]

Niti su svi Bošnjaci bogumili niti su svi bogumili Bošnjaci


Jedan dio i bogumila je prihvatio katoličanstvo, drugi dio pravoslavlje a treći islam tako da se sa sigurnošću može reći da niti su svi Bošnjaci bogumili niti su svi bogumili Bošnjaci i nije moguće ustanoviti koliko je bogumila primilo koju religiju.