Четири деценије од шетње по Месецу

Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство - изговорио је на данашњи дан, пре 40 година, први човек који је крочио на Месец. Милиони људи пратили су Нила Армстронга и развијање америчке заставе на до тада "неосвојеном тлу". Американци планирају нова путовања на Месец, упркос мишљењима да за то не постоје комерцијални разлози и да се треба окренути економски исплативијим истраживањима.

Милиони људи широм света 20. јула 1969. године били су приковани за своје црно-беле телевизоре са којих је светлуцала нестварна слика првог човека на Месецу. Четири деценије касније свет се поново ујединио, али преко интернета.

На сајту WeChooseTheMoon.org, постављеном поводом 40. годишњице спуштања на Месец, од четвртка, 16. јула, дана када је лансиран Аполо 11, емитује се историјски снимак из 1969, у "реалном времену", истом динамиком и у истом трајању.

Захваљујући Твитеру, сви који на тај начин поново или можда први пут доживљавају ту авантуру, могу да размењују утиске и коментаре.

Дотад незамислива мисија Апола 11 била је круна вишегодишњих грчевитих напора на хиљаде стручњака и научника.

Када је у априлу 1961. године, у јеку хладног рата, Јуриј Гагарин облетео Земљу као први човек у космосу, изгледало је да Совјети побеђују своје ривале на свим фронтовима. Само недељу дана касније, операција искрцавања на Кубу доживела је фијаско у Заливу свиња.

Џон Кенеди, тадашњи амерички председник, морао је хитно да повуче потез којим ће повратити поколебани морал нације. Мало је ко, међутим, могао да наслути колико ће високу мету Кенеди поставити током обраћања Конгресу, у мају 1961. године.

"Сматрам да ова нација треба да употреби све своје потенцијале и до краја ове деценије спусти човека на Месец", смирено је објавио Кенеди и додао: "Одлучни смо да одемо на Месец, не зато што је то лако, већ зато што је тешко, уверени да ће овај подухват пробудити оно најбоље у нама".

Ове, данас историјске речи, биле су шок за малобројне инжењере упућене у тајне космичког лета, али је нација здушно прихватила искушења које је пројекат Аполо донео са собом. Буџет НАСА постао је скоро неограничен.

Три дана лета за 25 кг Месечевог стења и прашине

И тако се 16. јула 1969, на лансирној рампи у мочварама Флориде, нашла посада Апола 11 - Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула).

После три дана лета и 400.000 пређених километара, Колинс је остао да у Колумбији кружи око Месеца, док су Армстронг и Олдрин прешли у месечев модул звани "Орао" и почели завршно спуштање на Месец.

"Орао" се спустио у "Море тишине" 20. јула 1969, у 15 часова и 17 минута по Хјустону а Армстронг је на месечевом тлу изговорио чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". Армстронгу се потом придружио и Олдрин.

Пошто је развијена америчка застава, астронаути су почели слободније да се крећу по Месецу. Током два и по часа "на терену", поставили су више научних инструмената и сакупили око 25 килограма стења и прашине са Месечеве површине.

Након двадесет часова на Месецу, Армстронг и Олдрин су активирали горњи део "Орла", придружили се Колинсу на орбити, а затим су сви заједно кренули кући. Председник Кенеди није доживео да види Американце на Месецу. Убијен је у Даласу 1963. године.

После Апола 11 Американци су још шест пута летели на Месец и начинили још пет успешних слетања. Чим је постало јасно да Совјети немају ни новац ни технологију да ураде нешто слично, Никсон је једва дочекао да обустави нове летове Апола и смањи буџет намењен будућим подухватима.

Совјетско-америчка свемирска трка се успорила након слетања Апола 11 на Месец, а многи сматрају да је њен крај дошао са заједничким пројектом Аполо-Сојуз 1975. године.

Совјетска летелица Сојуз 19 тада је у свемиру пристала на амерички Аполо, дозволивши астронаутима из супарничких држава да пређу у другу летелицу и да учествују у заједничким експериментима.

На Месец поново до 2020. године

Американци сада планирају да се до 2020. године људи поново спусте на Месец. Постоје, међутим, и они који не виде предност у повратку на Месец. Међу њима је Баз Олдрин, који данас каже да не постоје комерцијални разлози за оснивање колоније на Месецу.

Олдрин сматра да би НАСА требало да се усмери ка економски исплативим истраживањима, као што су потенцијални извори минерала на астероидима или на Марсу.

Лунарна мисија могла би да кошта више од 100 милијарди долара, па је председник Барак Обама наредио ревизију тог плана. Комисија која разматра амерички свемирски програм поднеће извештај председнику Обами у августу.

Наравно, и после четири деценије, има много поборника теорије завере који тврде да је прича о спуштању на Месец највећа лаж у историји човечанства, креирана на Земљи, у неком филмском студију. За то се наводе и бројни докази, а један од њих је и фотографија на којој се види како америчка застава пободена у тле Месеца вијори, иако је познато да на Месецу, који нема атмосферу, не може бити ветра.

Неоспорно је ипак да је 20. јула 1969. године човечанство било уједињено осећањем поноса и достојанства.

број коментара 9 пошаљи коментар
(среда, 22. јул 2009, 11:40)
Ivan [нерегистровани]

Ma vazi...!

Da, da... Verovatno su sleteli... na Mesec...
Aha...

Jedna od, ako ne i najveca prevara ikad izvedenih!!!

(уторак, 21. јул 2009, 20:26)
anonymous [нерегистровани]

US

Tako je!Bas je tako.

(понедељак, 20. јул 2009, 20:16)
anonymous [нерегистровани]

Pricam ti pricu

Četrdeset godina nakon najvećeg poduhvata u istoriji čovečanstva mi još uvek sumnjamo da se to desilo! Pa zar neko misli da se u svetu, još uvek, njive oru sa konjima i plugovima kao kod nas? Zar mislite da su svi opsednuti teorijama zavere i sličnim sr...? Ne oni ljudi rade i idu napred i vode kompletno čovečanstvo u tom smeru (srećom). I ne znam zašto je veću nevericu izazvalo spuštanje čoveka na mesec od, recimo, transplatacije srca, telekomunikacionih satelita (verovatno i u njih sumnjate), i sličnih dostignuća?

(понедељак, 20. јул 2009, 18:07)
anonymous [нерегистровани]

Baze na mesecu

Kinezi će definitivno prvi napraviti bazu na mesecu.

(понедељак, 20. јул 2009, 17:24)
anonymous [нерегистровани]

US, Mesec i pogled na svet

Apolo 11 je misija kojom svi treba da smo ponosni - i ovi snimci su pravi dragulj. Snimci nase planete sa Meseca i iz orbite su jedni od najlepsih i pokazuju nas divnu planetu kao jednu bez granica kakva ce jednim danom i biti.

Shvatite da ovakvim razmisljanjima nema mesta u sadasnjosti niti buducnosti Srbije u Evropi i napretku. To znaci i sto bolje odnose sa US kao najmocnijom zapadnom zemljom i jednom od potrebnih garanata stabilinosti Balkana i Srbije.

(понедељак, 20. јул 2009, 14:32)
anonymous [нерегистровани]

US

Ovakvi se komentari samo u Srbiji mogu pisati. Za vas sve sto je americko je laz. "Mozda amerika i ne postoji al nas ameri lazu kao da je ima"

(понедељак, 20. јул 2009, 12:44)
anonymous [нерегистровани]

Pricam ti pricu

A važno je da vi i te ptice na grani postojite da bi mogli da nas edukujete o "istinama" u svetu.

(понедељак, 20. јул 2009, 12:29)
anonymous [нерегистровани]

Pricam ti pricu

Cista obmana koja je nastala kao posledica tadasnjeg americkog kasnjenja u odnosu na SSSR, u oblasti istazivanja svemira. Pa da bi malo umirili sopstvenu naciju, i vratili joj, tada uveliko poljuljani ponos, iskonstruisana je ovakva prica. Jedino sto se iz svega toga vidi jeste to da su amerikanci jos davno naucili propagandne trikove, i znali su i tada da ih vesto koriste da bi manipulisali veoma sirokim masama ljudi, ne samo u SAD-u nego i u svetu, i stvarali im sliku kakva njima najvise odgovara. Sa ove vremenske distance, i ptice na grani mogu da zakljuce da je to bila najobicnija laz, jer eto, prodje 4 decenije, a amerikanci se vise ne vratise na Mesec, i pored toga sto u svoje svemirske programe ulazu milijarde i milijarde dolara. Da je Nil Armstrong stvarno skakutao po Mesecu, do sad bi tamo bilo bar nekoliko americkih baza, pa makar izgradjenih iz ciste kurtoazije.

(понедељак, 20. јул 2009, 12:27)
anonymous [нерегистровани]

Nova misija na Mesec

100 milijardi dolara za novu misiju na Mesec!? Nemam nista protiv razvoja nauke, ali toliko problema ima na zemlji koji bi se trajno mogli resiti s tim novcem. Pa taj novac bi mogao od pola Afrike da napravi stabilnu drustvenu zajednicu! Nadam se da ce barem Barak Obama zbog svojih africkih korena malo razmisliti o tome...