Даје се на знање

Данас је занимање добошара у неким војвођанским местима туристичка атракција, док је некада, као једина форма обавештавања грађанства, тај посао био озбиљан и важан. Да би се сачувала традиција добошарства Удружење "Чокански добошари" и општина Чока организовали су 6. "Међународни фестивал добошара".

"Сутра од три сата ујутро свака кућа која има коње и кола, да иде да дотера по једна кола дрва за општину. Ко не донесе долазe џандари" - део je текста из наступа Владете Сударског из Новог Бечеја, који је по занимању преводничар на брани.

Владета, који је глумио полупијаног добошара, каже да су добошари морали добро да вичу и добро ударају у добош.

"Неко је слабо викао, а неко је био гласан. Њих је најбоље описао Петровић у Сакулама", додаје Владета.

Љубомир Брђоски, глумац аматер из Сенте, подсетио је присутне како су се некада мештани обавештавали о вакцинисању животиња. Одевен у оригиналну униформу добошара са плаво-црвеним качкетом Љубомир је издекламовао: "Кере свих фела морају се шприцовати, мале и велике и оне салашке са чичковима и бувама, а господске пудлице обавезно".

"Сви добошари треба да буду људи веселе нарави", каже Љубомир, "јер, без обзира какву вест да преносе људима да их јако не погоде".

"Међународни фестивал добошара" јединствен је догађај у земљи и региону који промовише ово интересантно и скоро заборављено занимање. Чока је била последња општина у којој су до 2004. године постојала два запослена добошара са задужењем да преносе новости грађанима.