Читање историје са камених белега

У оквиру пројекта Српске академије наука и уметности "Положај српске националне мањине у суседним земљама" екипа ужичког Народног музеја коју предводи Боса Росић, етнолог, ради пројекат "Српска гробља и надгробни белези" у суседним земљама.

Од предвиђених истраживања у Мађарској, Румунији, Албанији и Италији, у целости је завршено само у Румунији, док је летошње предистраживање у Албанији, прво такве врсте у тој земљи, показало је да се у пројекат морају укључити стручњаци из различитих области - и због српске историје и због сународника који живе у Албанији.

Смисао пројекта ужичког Народног музеја је читање српске историје са камених белега, каквих је у Албанији врло мало због одлука некадашње власти да се поруше сви верски објекти.

Ауторка пројекта Боса Росић каже да надгробних споменика има, али: "Нажалост, када је укинута ћирилица и кад су укинуте наше српске школе у Албанији, сви су морали да пређу на албански језик и писмо и на тим споменицима који су подизани касније само је латиница. Уместо ИЋ стоји Q, а нашли смо један споменик поред једне цркве који је исписан чистом ћирилицом, што значи да је ту био српски живаљ."

Курсеви српског језика у Албанији

У недостатку научне грађе, истраживачима ужичког музеја су од непроцењиве користи контакти с члановима скадарског Удружења српско-црногорске мањине "Морача - Розафа" који, охрабрени овим првим истраживањима, заједно подстичу и албанска и српска надлежна министарства на свеобухватнији приступ стручњака различитих области у исписивању српске историје на албанском тлу.

Павле Брајовић (алб. Павел Јакоја), председник Удружења "Морача-Розафа" каже да има назнака добре сарадње између научних институција, као што су универзитети у Београду, Скадру и Тирани:  "И политика се примакла Србије и Албаније, што нама прија, то је изузетно добро за наше оживљавање."

До наставка мултидисциплинарног истраживања, за које треба прикупити потребна средства, Удружење је - уз помоћ ужичких пријатеља, српског министарства за дијаспору и министарстава културе и просвете - дошло и до уџбеника за организовање курсева српског језика и враћања ћирилице не само у скадарску регију, где је највише Срба, већ и у областима на југу Албаније, у Тирани и Драчу.