Живот самохране мајке у трошној кући, често вече дочекају без иједног оброка

Живи са сином и ћерком која има сметње у развоју у кући на којој кров само што се није урушио и без воде. У бризи о најмлађем детету, слабовидој Анђели помаже мајка. Њих петоро живе од социјалне помоћи.

Ниједног тренутка не сме да је остави саму због сметњи у развоју. Шеснаестогодишњу ћерку Миљану из Радоњице свакодневно доводи у Лесковац, у школу "11. октобар".

Син Миљан је осми разред. Зидове собе у којој живе Пејковићи прекрили су чађ и влага. Кров само што не падне. У кући ни воде ни купатила. Због болесног детета и бројних операција на кичми, Марија не може да ради.

Социјална помоћ и дечји додатак нису довољни да подмире све потребе. Често вече дочакају без иједног оброка.

Марија Пејковић из Радоњице каже да са дечјим додатком и са социјалном помоћи не може ништа да уради.

"Нити могу кров да завршим, нити воду. У 'Водоводу' су ми рекли да морам прво да легализујем то, 20.000 да платим па онда да ми прикључе воду", рекла је Марија. 

"Мама је болесна. Помажем јој када то затреба. Идем за воду, сечем дрва, идем у школу", каже Миљан Пејковић, Маријин син.

Живот у мемљивом и хладном стану

Да би помогла ћерки, бригу о најмлађем детету, једанаестогодишњој Анђели, преузела је Маријина мајка Радица, инвалид и без икаквих примања. Баба и унука, која упркос слабом виду ређа петице, живе у Лесковцу, у мемљивом и хладном стану.

"Њени другари помажу, родитељи од другара помажу. Купе јој свеску, оловку", каже Радица Миловановић, Маријина мајка.

Комшије у Радоњици радо би засукали рукаве и средили кућу Пејковићима, али, кажу, и њихови буџети су скромни. Помажу колико могу.

Драган Ђокић из Радоњице каже да им је култиватором летос дотерао дрва.

"Значи могли би у Општини њима да одвоје нека средства, макар воду или нешто, или да се макар овај кров реши. Ипак је ово, видите сами, стање какво је. Значи никакво", каже Божидар Радивојевић из Радоњице.

Телевизијске приче ових дана о сиромашним породицама и помоћи која им стиже охрабриле су Марију да први пут отвори душу о својим мукама у нади да ће их неко разумети.