Мирис дуња у Тавнику

У тавничким воћњацима дан се није познао по јутру ове године - дуња је добро родила, али је сушно лето преполовило род.

"У просеку дуње су остале ситне, јер није било кише. А цена је добра. Kренули су мало са нижом ценом од 25 динара, међутим појавио се један наш другар овде који је истакао лепу цену 30 динара у просеку, а ове наше продали смо по 37", каже Љубодраг Богдановић, воћар из Тавника.

Зарадом су задовољни, али су очекивали више. Само за заштиту и ђубрење морају да издвоје око 100.000 динара по хектару. Иако ситнијег плода дуња долази до купаца и због квалитета.

"Род је дуње око хиљаду тона ове године на подручју целе месне заједнице Тавник. А иначе треба нагласити да квалитет изузетно добар што се тиче садржаја шећера и омогућиће добру прераду дуње", наводи агроном Драгутин Јевтовић.

Осим са сушом тавнички воћари борили су се ове године и са ервинијом, бактеријом која суши стабла дуња. Зато им стручњаци саветују да бирају квалитетне саднице и да примењују мере заштите, посебно у фази цветања када су најрањивије.

"Ако се појави треба сачекати неки сув период и онда уклањати заражене изданке и онда износити и спаљивати из засада. И самим тим онда одрадити заштитиу у јесен после бербе са бакарним препаратима. При самој резидби, маказе треба потапати у раствор хлора или алкохола да не би се зараза преносила", каже Бранко Галовић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе Краљево.

Иако се суочавају са бројним проблемима, произвођачи од дуње ипак могу лепо да живе, посебно уколико је и прераде. Исплативост почиње са њеним првим плодовима, а то је у другој години, док максималан род могу да очекују тек после 10 година.