Ми можемо све - камп на Мокрој гори за децу лечену од канцера

Фудбалску каријеру Маћека Ивановског из Пољске прекинула је болест, али захваљујући лопти, у кампу је лако савладао језичку баријеру и стекао другаре, како каже, за цео живот:

"Први пут сам на кампу без родитеља, први пут сам у Србији, први пут сам сам летео авионом И овде ми је супер са новим другарима... споразумевамо се на енглеском, рукама, ногама..."

Михајло Гудурић из Батајнице каже да није ни сањао да ће му бити толико лепо: "Буквално сваки тренутак је испланиран."

Добро осмишљене радионице, уз помоћ стручњака и волонтера који су се и сами борили са опаком болешћу, на прво место стављају игру, кроз коју им враћају самопоуздање и разбијају предрасуде.

"Дајемо им ту могућност да се отворе, да уђу у комуникацију, да уђу у причу, јер тешко је после година и месеци лечења и затворености по болницама и у кругу породице", објашњава Владимир Радуловић из Удружења "Чика Боца".

Магдалена Томовић каже да јој све то много помаже: "Да решим неке проблеме што можда нисам знала раније како да решим, проблеме у школи, избегавање деце, то ме највише мучи."

Аниа Бучаз из Пољске лечила се у детињству од канцера и одлучила да оснује Фондацију за децу лечену од рака: "Захвална сам што сам на овом кампу и што ћу искуства пренети у своју земљу у којој нема оваквих кампова."

И то што откривају Шарган и Мокру Гору, и себе, без пратње родитеља, упућени једни на друге, отвара им видике - колико и шта могу, у кампу "Ми можемо све".