Ваљево: "Дан малине" за оживљавање малинарске производње

Бранковина код Ваљева некада је била позната по малинарској производњи. То је потврђивала и манифестација "Дан малине", која сада опстаје захваљујући мештанима који би да оживе малинарство у том крају.

Предрага Аврамовића у Козличићу код Бранковине, само је један од десетине нових засада у овом крају, који су зановљени у протеклих неколико година. На местима уништених малињака, поново се подижу нови, савременији засади.

"Казано је да малина не може више овим просторима. Тешко је било некада гајити малину када није било овога,кад није било воде.Сад је лако. Ево видите ово је пример", каже Предраг Аврамовић, село Козличић код Бранковине.

И у домаћинству Илића у околини Бранковине, неколико генерација бере први род у младом малињаку. Намера им је да повећају производњу и поново обезбеде већи род као што је то било некада.

"Има четири пет година како сам сад почео велику количину од 60 до 80 ари. Само нису мало цене, али можемо се сложити"; сматра Данило Илић из Козличића.

"Десет година има сигурно како је прекинуто да се сади у околини, нигде није имало. Сада има мало по Бранковини доле, код нас овде има, можда неких 5 до 6 ,бар до 10 има сигурно. Засадио сам ово је прва малина овде, надам се да ће бити боље догодине", поручује Ненад Илић из Козличића.

Да се малина враћа у Бранковину и да ваљевски крај, упркос проблемима у малинарству, и даље остаје један од центара производње "црвеног злата" - потврђују и пољопривредни стручњаци.

"Можемо комотно рећи да у овом крају имамо јако добре малињаке и јако добре произвођаче. У односу на неки период од пре 5 до 6 година када смо имали неку производњу која је овде замирала. Има малине и то доста по површинама и производњи Ваљево се, можда нисмо ту поново први, али смо ту близу првог места поред Ариља и Ивањице", сматра Илић.

Икао се малина премешта у више терене због повољнијих агроеколоских услова, малинари у бранковачком крају, са новим засадима, желе да сачувају малинарство, а са њим и своје „Дане малине" - најстарију манифестацију која је некада подстицала развој села.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво