Може ли стручна пракса да задржи младе у родном месту

Јелена Средојевић ускоро брани дипломски на Економском факултету, док је Јелени Петровић остало је да положи још један испит и заврши студије економије. Овог лета њих две су радиле у Градској управи за социјалну и здравствену заштиту. Много су научиле кажу, конкретно радно искуство је прилично другачије од теоретских знања које студенти стичу на факултету.

"Мислим да је мени ова пракса омогућила да видим како се прерасподељују средства из буџета. То је још једна, да кажем, одскочна даска да видите да ли је то за вас и да на крају крајева опwет да се можда преусмерите на неку другу алтернативе, али мислим да је свакако да доприноси студентима", каже  Јелена Средојевић, дипломац Економског факултета у Крагујевцу.

"Мени је искрено највише фалило да то траје дуже, значи јер је организовано само за месец дана тако да ви за месец дана можете да научите нешто, овај да кажем површински, а ту ону кључну суштину просто треба одређени период да се све то савлада", каже  Јелена Петровић, апсолвент Економског факултета у Крагујевцу.

Упркос добрим искуствима све се мање студената опредељује за летрњу стручну праксу. Град и Универзитет прошле године понудили су 126 места за стручно усавршавање а пријавило се 60 студената. Ове године још је мање интересовање.

"Ми смо у понуди имали око 45 понудјених позиција једноставно ове године је било 33. Студенти своје стечено знање на својим матичним факултетима могу да искористе у пракси то је веома добро за њих тако да би се боље позиционирали у будућности на тржишту рада", каже Стефан Никезић, члан Градског већа за - помоћник градоначелника.

За стручну праксу студентима је понудјено да раде у јавним предузећима и градским управама, где због забране запошљавања они не виде своју будућност, пракса уз то није плаћена и организована је током лета па није довољно атрактивна за младе.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542