Јоргани за све генерације

Верица Урошевић из Буђановаца, једна је од ретких жена које се баве шивењем јоргана. Времена за овај занат, како каже, има само у зимском периоду, јер тада нема пољопривредних радова.

Занат је научила од своје бабе, која је јорганима опремила многе девојке за удају. Временом јоргане од вуне и перја заменили су модернији и тако да су јорганџије остале без посла, међутим, каже Верица, последњих неколико година интересовање за ручно шивене јоргане од вуне је све веће.

"Пошто годинама нисам имала коме да шијем јоргане скоро и да сам заборавила како се то ради. На срећу интересовање је постало нешто веће ове године, па сада имам посла", каже Верица.

Јоргани од свиле у разним бојама, најчешће плавим ако су за мушкарца или нијансама црвене  намењене женама видећемо у многим сеоским кућама. Пре двадесет и више година свака девојка је у мираз морала да понесе јастуке од перја и ручно шивене јогане. Мираз се спремао још од рођења, јер се по њему и поштовала девојка која је за удају. По ономе што однесе у мужевљеву кућу знало се и колико је богата.

"Свака девојка је морала да има мираз који су чинили јоргани, јастуци, пешкири. Ако тога није имала сматрало се да је девојка сирота. То и није било случајно, јер није лако сашити један јорган. Пуно времена и стрпљења је потребно да би се направиле разне мустре и јоган скинуо са рама", каже Аница Гудељевић из Никинаца.

Верица додаје да није лако сашити леп јорган, јер се мора удесити мустра да би јорган био леп и задовољио муштерију.

Шивени јоргани не могу се мерити са онима које је донело нове време ни по цени, ни по квалитету, јер се за непуних 5.000 динара може добити јорган од чисте вуне који ће служити многим генерацијама.