Криза у пореском рају – све строже контроле прања новца

Све више српских привредника који имају фирме регистроване на Кипру и Малти, деценијама омиљеним офшор дестинацијама, свој бизнис селе у Србију или на друге дестинације.

Погодности које су раније постојале, на овим острвима, значајно су почеле да се умањују већ након њиховог уласка у ЕУ.

Обавеза компанија да воде књиге, затим ревизија пословања и још неке промене на основу директива ЕУ донеле су фирмама додатни трошак од 5.000 до 10.000 евра годишње.

Иначе, међу највећим бизнисменима у Србији, скоро сваки има бар по једну фирму регистровану на овим средоземним острвима.

"Те зоне су послужиле у прошлости да се оснује једна компанија и да онда њено име може да се користи у било којој другој земљи за отварање рачуна и обављање других трансакција. На тај начин се постиже корист и у погледу пореза и видљивости трансакција. Међутим, данашњи свет се, с једне стране, труди да убере што више пореза, а са друге стране, земље се договарају у борби против прања новца и корупције", истакао је констултант за страна улагања Милан Р. Ковачевић.

Спречавање превара 

Нови закони и директиве на којима инсистирају ЕУ и Уједињене нације усмерени су на строже контроле и спречавање прања новца од криминала.

Контроле треба да спрече и многе преваре због којих су компаније пропадале и милионске дугове преносиле на пореске обвезнике земаља из којих им потичу власници.

"Постоји више мултинационалних споразума како да се бори против избегавања пореза и прања новца. Постоје и разне институције које мјере колико је која земља спровела тих мјера и колико се потрудила да се приклони тој борби. Оне које то не раде, спадају у црне листе офшор зона. Читава идеја је један покушај да се смањи корупција и криминал у већини земаља", рекао је Ковачевић.

Било би добро да и Србија искористи ову ситуацију и у земљу врати све компаније које послују у офшор зонама.

За то већ постоји одредба у Закону о привредним друштвима, али је њена примена одложена за две године.