Очи грађана упрте у банкарски сектор – шта нас чека у наредном периоду

Кликом на телефону до кредита – до скоро скандинавски сан. Данас, реалност и у Србији.

"НБС је прва институција која је у делу својих надлежности увела необавезност употребе печата. 22 октобра прошле године почео је са радом систем НБС где инсант плаћања представљају најсавременији вид плаћања у свету. Стандардизовали смо употребу QR кода у инстант плаћањима као праву конкуренцију картицама, готовини и чековима", наводи Драгана Станић, вицегувернерка Народне банке Србије.

Порука и за оне који развијају иновативна решења.

"Пореске подстицаје смо увели од првог јануара ове године за развој, за истраживање, убрзани ајренди. Такође, врло модеран механизам, то је да се за пореске потребе трошкови истраживања признају у свом двоструко насталом износу, тиме значајно смањују пореску основицу, односно порез на добит", истиче Ненад Пауновић, саветник за дигитализацију у Влади Србије.

Како би дигитализација подстакла даљи развој економије план је да се готово 100 милиона евра до краја године уложи у развој научно-технолошких паркова и истраживачких центара.

Сарадња банкара и иноватора 

Од измена закона о трговини и о електронској трговини очекује се да ће се поспешити сарадња банака и иновативних фирми.

"Имамо и пореске кредите за стартапе, за инвестирање у стартапе, у иновативне бизнисе у износу од 30 одсто и оно што је такође важно је да смо од 1. јанура 2019. укинули ограничења признавања трошкова маркетинга", каже Пауновић. 

Допринос развоју банкраског сектора држава види у свом повлачењу. Припрема се приватизација "Комерцијалне банке".

"Очекујемо најкасније почетком јуна и јавни позив за приватизацију, односно за проналажење стратешког партнера и за ту банку. Тако да држава полако излази из банкарског сектора. У нашем власништву остаће банка 'Поштанска штедионица', али са друге стране консолидација сектора се наставља", поручује министар финансија Синиша Мали. 

Држава је недавно продала свој мањиски удео у "Јубмес банци".