Раст увоза слаба тачка развојног буџета

Три најважније цигле јавних финансија добро су постављене: буџетом за следећу годину предвиђен је мањак у каси од 0,5 одсто, нижи издаци за камате и већи расходи за јавне инвестиције. Свој првенац, министар финансија Синиша Мали већ је описао као развојни уз речи да једва чека да га брани пред посланицима.

"Буџет за 2019. је добар, тако да се радујем тој расправи коју ћемо имати у Скупштини", рекао је ресорни министар.

Има ли, ипак, овај предлог државне благајне и неку слабу тачку? И да ли је трула даска српске привреде то што и министар финансија рачуна да ће увоз догодине расти брже од извоза. Шта нам о стању јавних финансија говори фискални темељ који је управо поставио Синиша Мали? Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да су јавне финансије у релативно добром стању.

"Планови који се односе на следећу годину могу се релативно добро оценити. Генерално, могло би се рећи да јавне финансије, односно фискална политика нису неки превелики проблем за привреду Србије сада. Да сада искрсавају неки други проблеми попут слабих институција, неефикасне државе и високе корупције", сматра Арсић.

Ко је окренуо Титаник?

После четири године од примене мера фискалне консолидације, буџетом је планирано значајније смањење издатака за камате. Догодине ће они бити 14 милијарди мањи од овогодишњих и износиће 103 милијарде. То јесте знак оздрављења јавних финансија, којим ће нови министар, с правом, моћи да се похвали. Тај резултат, ипак, није његова заслуга. Путању јавног дуга преокренуо је његов претходник Душан Вујовић.

Иван Николић, сарадник Економског института, подсећа да је врло често звучало апстрактно кад су економисти у последње време говорили да Србија бележи добар резултат у буџету.

"Конкретан пример, осим овог повећања плата и пензија, управо је видљив на тој позицији мањих расхода и мањих трошкова за камате. Раздужујемо се врло брзо. С друге стране, сходно тим бољим изгледима за економију камате су ниже, било оне по постојећим 'папирима', било оне које ће држава узимати на кратак рок", каже Николић.

Управљање јавним дугом исто је као и управљање великим бродом. Ако се брод не окрене на време, кад капетан угледа санту леда, већ је касно. Путања јавног дуга се наслеђује и тешко преокреће. Као што је Душан Вујовић 2014. године наследио растућу путању дуга, тако је Синиша Мали ове године наследио опадајући тренд. Упркос томе што су 2015. године примењене мере штедње, које су укључивале и смањење плата и пензија, јавни дуг је наставио да расте и тек током 2016. почео да пада.

"Ако гледамо историјско кретање нашег јавног дуга, велико повећање је почело са почетком светске економске кризе. Тада је дуг био мањи од девет милијарди евра. До средине 2012. године, до промене власти порастао је на 15,4 милијарде. А потом је у наредне четири године порастао за још десетак милијарди евра. Да би након тога он био држан у апсолутном износу, али је његов удео у БДП-у смањен", објашњава професор Арсић.

Прво производња, после стандард

Ако су неки макроекономски показатељи који се односе на јавни дуг и дефицит сада бољи него раније, какву корист од тога имају грађани Србије? Ако ће рате према нашим повериоцима бити мање, значи ли то да ће стандард бити већи?

Иван Николић каже да је управо то износ који је ослобођен и сада преусмерен на ове друге издатке, који су преко потребни економији. Управо ово за повећање зарада буџетских корисника, а опет можда и за веће трансфере самом Фонду ПИО, додаје.

Да је низак фискални дефицит, планиран на нивоу од 0,5 одсто БДП-а, у интересу државе и друштва, сматра и Милојко Арсић. То омогућава додатно смањивање дуга у односу на БДП, а тиме и смањивање издатака за камате.

"Колико је то важно види се и по томе да су расходи за камате у претходне три године смањени за више од 20 милијарди динара и та средства сада могу да се употребе за друге намене или да се употребе да се смање порези", каже Арсић.

Уколико се у току следеће године у државној каси можда и појави вишак, наши саговорници нису сагласни око тога на који начин тај вишак треба потрошити. Иван Николић сматра да је оправдано додатни новац искористити за повећање плата и пензија. Милоко Арсић мисли да је боље да држава смањи порезе привреди или да уложи у локалну комуналну инфраструктуру.

Са којом то професорском аргументацијом можете да убедите грађане да није у њиховом интересу да им стандард расте, питали смо професора Арсића.

"Основна аргументација је да размишљају мало дугорочније. Значи, дугорочни раст стандарда може само да се заснива на расту производње, односно продуктивности. А да би се производња повећала, морамо више да инвестирамо", одговара Арсић.

Пуна инвестициона каса

Држава је буџетом за 2019. предвидела и раст јавних инвестиција са 190 на 220 милијарди динара. Економисти кажу да је тиме достигнут пожељан ниво државних улагања од четири одсто у бруто домаћем производу. Односно, свему што грађани и привреда створе за годину дана. Ипак, много већи проблем од пара, ранијих година било је то што Србија није могла да их потроши. Чак смо плаћали и скупе пенале јер нисмо имали пројекте, па нисмо ни користили већ одобрене кредите. Готово да је постојало неписано правило да се трећина одобрених средстава намењена капиталним инвестицијама не искористи.

"Ако погледамо извршење буџета у овој години, видимо да то иде много боље него претходних", приметио је Иван Николић. "Ја се надам да ће се ствари поправити догодине. Верујем да неће бити таквих проблема какве смо имали у ранијем периоду. Дакле, позната је потреба одржавања тих високих инвестиција. С друге стране, имамо и реалну потребу за тим инвестицијама", истиче.

Да се новац намерен капиталним улагањима за првих осам месеци ове године релативно успешно реализује, сматра и професор Арсић.

"Судећи према изјавама представника власти то је настављено и у септембру и октобру. Тако да ће вероватно на нивоу целе ове године јавне инвестиције бити 50 одсто веће него прошле године. Иако је то велики проценат у апсолутним износима, то и није нека велика вредност", приметио је Арсић.

Увоз пробуђен из зимског сна

Крије ли, ипак, овај буџет и неке упозоравајуће сигнале? Кад је о пореским приходима реч, министар финансија планирао је да се приходи од домаћег ПДВ-а смање, а да се приливи по основу увозног ПДВ-а повећају. Значи ли то да Синиша Мали рачуна да се увоз, погуран већом потрошњом, дефинитивно пробудио из зимског сна? Јер је све до ове године он је растао спорије од извоза.

"Нажалост, често због поремећаја цена енергената, а такав је био случај у овој години, имате веће износе који се мере у стотинама милиона евра за увоз енергената више него што смо плаћали прошле године. Али то је једноставно таква привредна структура. Тај се увоз не може тако у кратком року супституисати овде, то морамо да платимо и то је тако", каже Николић.

Николић сматра да увоз расте и због веће инвестиционе активности привреде и набавке сировина и опреме преко границе. Милојко Арсић каже да се у спољној трговини то нигде не види. Оно што се из новије економске историје види је да је увоз растао при сваком покушају да се животни стандард подигне нагло и преко ноћи. Уместо да се овим рецептом опорави наша економија, новац је одлазио на куповину робе из увоза. Па смо тако више помагали опоравку туђе, него своје економије. Такве фискалне конструкције, темељи нашег економског система, нису могле да издрже. А таква решења у Србији су увек била гора од проблема.