Брнабић: Унапредити порески систем за филантропију

Ана Брнабић наводи да је важно да се сви филантропији посвете на одговоран и транспарентан начин

"Важно је да Влада – све моје колеге у Влади, генерално у политици Србије буду посвећени филантропији на стварно одговоран, транспарентан начин, и да се сваки пут захвалимо свим појединцима и компанијама које учествују са нама у побољшању квалитета живота свих грађана Србије. Ми ћемо се кроз Савет за филантропију и већ смо кренули, трудити да унапредимо и правни и порески систем за филантропију", навела је Брнабићева.

Подсетила је да је једна од првих ствари које је урадила као премијерка била да се компанија "Таркет" (бивши "Синтелон") ослободи плаћања пореза на додату вредност за вредна уметничка дела која су желели да донирају Матици српској у Новом Саду.

Та компанија је деведесетих година откупљивала дела од националног значаја како би их сачувала у Србији.

"Они су имали иницијативу да 83 слике поклоне Матици српској, али нису желели да плате порез на додату вредност. Као председница Владе предложила сам да се ослободе од пореза и три слике су сада у Матици српској. За буџет Србије то није значило ништа, а за грађане је од изузетног значаја", нагласила је премијерка.

И без пореских олакшица, грађани Србије су прошле години у добротворене сврхе дали скоро 32 милиона долара. Највише за – здравство, маргинализоване групе, за образовање и смањење сиромаштва. 

Брнабићева је захвалила компанијама које су помогле да сакупи новац за Истраживачку станицу Петница и они су први којима је новац додељен за Национални дан давања, који је био 9. октобра.

"Обећавам да ће Влада Србије остати посвећена да унапредимо оквир и да радимо заједно на овоме", нагласила је премијерка, која председава Савету за филантропију.

Скот: Американци поносни на своју културу филантропије

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот каже да су грађани Србије прошле године у добротворне сврхе дали скоро 32 милиона долара, упркос чињеници да регулаторни оквир у Србији често обесхрабрује културу давања. 

"Само замислите колика би та сума била када би порески систем у Србији активно подстицао давање у добротворне сврхе. Претпостављам да би се моћ културе давања у Србији много више неговала и да би све више грађана Србије било спремно да подржи иницијативе које доприносе бољитку земље и локалних заједница", нагласио је Скот.

Према његовим речима, Американци су само прошле године дали у добротворне сврхе 410 милијарди долара, те да је то сума већа од БДП-а земаља попут Ирске, Данске или Финске, а да је 70 одсто тог новца дошло од грађана. 

"Американци су поносни на своју културу филантропије. Имамо мере које подстичу и подржавају културу давања, обезбеђујемо пореске олакшице за корпорације или појединце који дају у добротворне сврхе", појаснио је Скот.

Додаје да давањем мале безболне суме сваке две недеље сума на крају године постаје значајна.

"На пример мени савезна влада омогућава да сваке две недеље дајем добротворни прилог организацији којој ја желим и покрива све административне процедуре које то давање подразумева. Давањем мале безболне суме сваке две недеље сума на крају године постаје значајна", објашњава амбасадор САД у Србији. 

Дуга је традиција доброчинстава у Србији. Допринос Михајла Пупина је немерљив. Вредни подсећања свакако су и Илија Милосављевић Коларац који је осим задужбине оставио и новац за школовање сиромашних ђака, Ђорђе Вајферт који је заслужан за изграђњу дечије болнице у Тиршовој, и многи други.

Дух доброчинства у Србији се није изгубио. Фондације и компаније, које знају значај давања, овог пута удружиле су се да прикупе средства за куповину иновативног уређаја који ће научницима у Истраживачкој станици Петници омогућити да постигну боље резултате.

"Сваки уложени динар у ово ће вредети дупло, јер заједно инвестирамо у светлију будућност свих нас", наводи Феза Тан, председница Извршног одбора Уникредит банке.

Коалиција за доброчинство указује и на то шта би надлежни могли да ураде да донатора буде више.

"Коалиција се између осталог залаже за успостављање критерија који ће омогућити ослобађање од ПДВ на домнације хране и друге робе, подизање висине неопорезивог износа стипендије и стимулисање донације од појединаца и компанија кроз законске олаксице", наводи Ана Кошел, директорка Фондације "Ана и Владе Дивац".

Фестивал филантропије, који организује Фондација "Ана и Владе Дивац" се по први пут одржава у Србији.  Трајаће до 28. октобра а биће обележен низом манифестација у Београду и у Новом Саду, са циљем да се објасни шта је то филантропија и да се грађани подстакну на човекољубље, доброчинство.