Љајић: Регион мора да изабере-национализам или прагматизам

Земље у региону морају коначно да донесу одлуку да ли су за национализам или прагматизам, поручио је потпредседник и министар за трговину Владе Србије Расим Љајић, на Самиту 100 бизнис лидера у Београду.

"Ми смо у дебелом заостатку. Док су други напредовали и улагали у инфатруктуру и диталне вештине ми смо ратовали. Тај јаз не може лако да се надомести", рекао је Љајић.

Каже да је тај недостатак направљен деведесетих година прошлог века и да сада морамо да мењамо парадигму.

"Јесмо ли за национализам или прагматизам. Деведесетих смо избрали национализам и видели смо како је то завршило", истакао је Љајић.

Нагласио је да зато земље морају донети дефинитивну политичку одлука и изабрати да ли ће овај реигон имати перпсективу ако буду радиле заједно у смислу повећања наше конкурентости и развоја инфаструкутре или не.

Љајић је приметио да, нажалост, и даље посматрамо у региону једни друге више као конкуренте него као партнере.

"Данас је брашно у Приштини 30 одсто скупље зато што су уведене додатне царине на увоз брашна из Србије", навео је министар.

Каже да ми још не можемо да усагласимо протокол шест око либерализације услуга на нивоу ЦЕФТА због политички разлога и тога каква ће да буде ознака за Косово, иако је све друго усаглашено.

"У технолошком смислу 30 година заостајемо" 

Љајић је рекао да је примена дигиталних технологија на Западном Балкану на нивоу друге индустријске револуције, то јест полуатоматске производње, тако да у технолошком смислу 30 година заостајемо у односу на развијени свет.

Како је навео, структура извоза нам је још више поражавајућа, пошто 35 одсто учешћа у извозу земаља Западног Балкана чине сировине, полусировине и полупроизводи.

Љајић је рекао да је земаља Западног Балкана за изградњу телекомуникационе инфаструктуре потребно око пет милијарди евра, док је у овкиру Берлинског процеса издвојено 30 милиона евра за различите пројекте из области телекомуникација.

Нагласио је да је ЕУ покренула 70 различитих регионалних иницијатива у претходном периоду, од којох је последња Берлински процес 2014. године и да је тада речено да се први резултати очекују за четири године.

Лајић је казао да су резултати равни нули, пошотс је направљена само канцеларија за владе и регионална привредна комора, али да није направљен ниједан километар пута.

Додаје да је проблем и недостатак пројеката са наше стране и да администрације држава отежавају тај процес.

Како је рекао, ми смо у региону 'седам миља' далеко од братства у региону и да је због логистичких трошкова на граници производ из региона у старту пет одсто скупљи од истог таквог у земљама ЕУ.

"Такође, 15 одсто логистичких трошкова учествује у вредности производа. На граници превозници чекају 11 сати, а у ЕУ се чека осам сати", указао је министар.

Нагласио је да у региону сви хоће да живе боље, али тако да се ништа у животу не промени, а то је немогућа мисија.

Мора да постоји јака политичка воља и ризик да се то реши, каже Љајић и додаје да пословни људи морају да врше притисак да се не уводе ванцаринске баријере, јер код царинских ратова сви губимо. 

број коментара 0 пошаљи коментар