"Основни циљ је да задржимо раднике ПКБ-а"

Министарство привреде ће до половине августа расписати тендер за продају дела имовине ПКБ Корпорације, која по ранијим информацијама Самосталног синдиката овог предузећа износи око 300 милиона евра, а модел продаје би требало да буде исти као пре две године када је град покушао да прода ПКБ. 

На продају иде 17.000 хектара пољопривредног земљишта док око 4.500 хектара грађевинског земљишта треба да остане у власништву државе, каже за Танјуг председник Самосталног синдиката ПКБ-а Милисав Ђорђевић.

Ђорђевић напомиње да је уместо продаје ПКБ-а боље применити модел стратешког партнерства, али да ако до продаје ипак дође, основни циљ је задржати раднике.

"Нама је првенствено циљ да наставимо да радимо код новог послодавца ако дође до приватизације. Имамо обећање Министарства привреде да ће нам помоћи да остваримо то право", каже Ђорђевић.

Објашњава да Синдикат нема нову процену вредности ПКБ-а, али да према ранијој процени вредност дела који се продаје, је око 300 милиона евра.

Ни пре две године, када је Град Београд огласио продају није било купца, па Ђорђевић каже, "искрено, волели би да се то ни данас не деси".

Своју жељу правда тврдњама да је ПКБ пољопривредни драгуљ Србије који у годинама које следе, уз стратешког партнера, може донети велики профит.

Дуговања која има предузеће могу се измирити, сматра, продајом дела грађевинског земљишта ПКБ-а, а објашњава да управо код Пупиновог моста леже хектари земљишта који би могли да буду употребљени у ту намену.

"Код Пупиновог моста хектар земљишта вреди много више него што ми дајемо данас имовину ПКБ", истиче Ђорђевић.

Објашњава да је идеја да кад дође нови газда, сви радници буду исплаћени у једном дану, а да се дуговања и обавезе ПКБ-а намире из продаје.

Према последњим доступним подацима, протекле четири године, дуговања су порасла за 20 милиона евра, објашњава Ђорђевић и додаје да сточни фонд сада чини између 16 и 17.000 грла.

Иначе, ПКБ има и веома битан ресурс, 70 километара каналске мреже из које се делимично наводњавају парцеле ПКБ-а које су у процесу комасације спојене па на неким деловима имају површину и од по 300 хектара.

На крају прошле године дуг ПКБ-а износио је око 80 милиона евра, а да би некадашњи гигант поново стао на ноге потребна је инвестиција од најмање 100 милиона евра, процена је државе.

После најаве тендера за приватизацију ПКБ-а, економисти су за Танјуг дали супротна мишљења о томе каква треба да буде судбина ПКБ-а.

Једни су мишљења да би после приватизације, већинско власништво требало да буде потпуно у рукама приватника, док су други упозорили да би највећа грешка била да се ПКБ приватизује, било продајом капитала или продајом имовине.

број коментара 0 пошаљи коментар