Коме одговара лизинг?

Целу лепезу инвестирања, штедњу, акционарство, лизинг после економске кризе преживели су само банкарски кредити. Ипак, ниске камате, ниска инфлација и замах инвестиција поново су подстакли тај начин задуживања.

За азербејџанску фирму "Азвирт", која у Србији гради железничке и путне правце, лизинг је најповољнији вид задуживање.

"Ми користимо оперативни лизинг јер су камате свега око два одсто, што је повољније од кредита. Купили смо на тај начин дизалице, бушилице помоћу којих пробијамо тунеле и то је повољнији начин финансирања него у осталим земљама где радимо. После истека лизинга узимамо нове машине, а старе враћамо", објашњава Михаил Пакатаев из "Азвирта".

Пре економске кризе на лизинг су се у Србији куповали углавном аутомобили и камиони. Године 2008. без пореза тај ниво је био 822 милиона евра, само две године касније пао је на 239 милиона. После лаганог раста тај бизнис је прошле године достигао 425 милиона евра.

Услов за лизинг је и каско осигурање, а све остало је једноставније од класичних кредита.

"Остали трошкови улазе у нешто што се зове ефективна каматна стопа као и код банкарских кредита, тако да клијент може да сагледа колико га кошта, шта плаћа и нема одступања. Остали бенефити су пре свега флексибилност и брзина – лакше ћете га добити и нема осталих средстава обезбеђења", истиче Бојан Врачевић, председник С лизинга и Удружења Лизинг услуга.

Код оперативног лизинга после рока коришћења враћате машину или аутомобил док код финансијског можете да наставите са отплатом. Било како било, то је добар знак јер је ухваћен растући тренд.

"Учешће банкарског сектора у укупној финансијској индустрији је традиционално код нас око 95 посто. А добро је понудити у тој лепези и неке друге видове финансирања. Поготово тих пројеката који су у вези са реалним инвестицијама. А реалне инвестиције су машине, опрема и ту је, чини се, до сада недостајао овај вид финансирања", истиче професор Београдске банкарске академије Зоран Грубјешић.

Србији су потребне инвестиције од три до пет милијарди евра годишње, или најмање 23 одсто бруто домаћег производа. То ће, према најавама страних и домаћих инвеститора, ове године бити достигнуто.