Од 17 земаља, највеће смањење ненаплативих кредита у Србији

Укупно кредитирање приватног сектора у том региону је у фебруару ове године порасло за осам одсто на годишњем нивоу, што је складу са снажним реалним растом БДП-а и инвестиција, показују резултати овог истраживања.

Кредитирање домаћинстава и нефинансијских корпорација је у порасту, док је повећање кредитирања корпоративног сектора и даље успорено, пише у заједничком саопштењу Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Међународног монетарног фонда (ММФ), достављеном Тајнугу.

Мада су домаћи депозити остали главни извор финансирања, банке у ЦЕСЕЕ су поново 2017. године почеле да користе иностране изворе финансирања.

У извештају се додаје да је, изгледа, процес раздуживања западних банака у региону стигао до краја, при чему је њихова изложеност према региону остала стабилна у 2017. години, на око 630 милијарди долара. Тај износ представља 15 одсто БДП-а региона, што је пад у односу на ниво од 21 одсто БДП-а региона из трећег квартала 2008. године.

Обим финансирања страних банака је и даље знатно испод преткризног нивоа у већини земаља, уз изузетак Албаније, Чешке, Македоније, Црне Горе и Турске.

Најнижи ниво НПЛ-ова последњих седам година 

Истовремено, најновији подаци о нивоу НПЛ-ова у том региону указују на даље побољшање ситуације, будући да су лоши кредити пали на најнижи ниво у седам година, на 42,8 милијарди евра закључно са 30. септембром 2017. године, што је за 15,9 процената мање у односу на претходну годину.

Просечан ниво НПЛ-ова за регион ЦЕСЕЕ износи 5,3 одсто, и нижи је за 1,4 процентна поена на годишњем нивоу.

Међутим, у овом погледу су присутне велике разлике међу земљама тако да се проценат НПЛ-ова креће у распону од 0,7 одсто у Естонији до 14,8 процената у Албанији.

У пет од 17 земаља ЦЕСЕЕ, удео НПЛ-ова у укупним кредитима је и даље на високом нивоу од преко 10 процената (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска и Србија), иако су све те земље забележиле побољшања у 2017. години, пише у извештају.

Највећи пад НПЛ-ова на годишњем нивоу забележен је у Србији, за 7,3 процентна поена, а следе Албанија и Мађарска са смањењем од 6,5 и 4,2 процентна поена, респективно.

Поред континуиране продаје НПЛ-а, опоравак привредног раста и структурне реформе, као што су строжа политика отписа и боља процедура решавања НПЛ-ова, додатно су помогли решавању тог проблема у региону.

Иако постоје значајне разлике између земаља, већина јурисдикција је наставила да спроводи реформе како би отклониле преостале препреке за решавање и продају НПЛ-ова, пише у извештају уз напомену да су у томе имале подршку европских регулатора који су донели низ нових иницијатива како би се чланице Уније из ЦЕСЕЕ и земље кандидати за улазак у ЕУ ускладе са најбољим европским праксама.