Напредак, али и проблеми међу привредницима из Београда и Приштине

Бројни проблеми који муче привреднике из централне Србије и са Косова и Метохије приликом међусобне трговине и даље су присутни, оптерећени политиком и предрасудама иако се последњих година бележи евидентан напредак у односима међу привредницима, поручено је са скупа "Привредна сарадња и нормализација односа Београда и Приштине".

У Привредној комори Србије, у оквиру скупа, представљени су резултати истраживања међу привредницима спроведени на КиМ и у централној Србији о томе који су њихови највећи проблеми у међусобној трговини.

Циљ истраживања је био да се идентификују проблеми међу привредницима чија је годишња робна размена вредна 400 милиона евра. Истраживање је обухватило предузећа из сектора пољопривреде, прерађивачке индустрије, трговине и саобраћаја.

Основни проблеми који су истакнути на скупу су лоша комуникација међу надлежним институцијама како на КиМ тако и у централној Србији, проблем функционисања платног промета, промена стране валуте у динаре, брзина издавања сертификата, непризнавање међусобних сетификата пре свега у пољоптивреди, отежан саобраћај на административним прелазима...

Председник ПКС Марко Чадеж рекао је да за решавање практичних проблема привредника није потребна искључиво висока политика већ, како је рекао, само мало више добре воље са обе стране. 

"Остало је још много посла да урадимо, неке ствари се неочекивано дуго понављају. Нову наду за привреднике даје Берлински процес у оквиру којег смо отворили сва ова питања која се тичу нецаринских баријера, трговине, процедура како бисмо учинили наш простор јединственим тржиштем са 18 до 20 милиона људи", казао је Чадеж обраћајући се представницима компанија, НВО сектора, стрзчњацима и представницима дипломатског кора.

Један од проблема је што се, како је речено на скупу, на пример, "лекови из Србије могу увозити на Космет само као хуманитарна помоћ" а процедура је дуга и компликована. За остале фармацеутске производе и лекове, потребне су појединачне дозволе.

Такође, ПТТ пошиљке из централне Србије се на КиМ често отварају а ограничена је и вредност пошиљке на 2.000 евра.

Такође, привредници се суочавају са дуплим опорезивањем роба, а препорука са скупа је да се уведе што пре електронско плаћање роба.

Председник ПК Косова Сафет Грџалију рекао је да економска сарадња "50 корака" у односу на политичку сарадњу.

"Треба да ојачамо дијалог, јер је будућност у економској сарадњи. Предлоге из овог истраживања проследићемо и приштинским властима", нагласио је он и додао да како би се остварило чланство у ЕУ приоритет је "економска интеграција региона па затим политичка интеграција".

Председник УО Форума за етничке односе Душан Јањић истакао је да за сада нема заједничких пројеката али има безброј споразума.

"Перспектива српске заједнице на Косову није светла. Положај српске заједнице је толико исполитизован и драматизован да још увек немамо ни пословну асоцијацију која би повезала Србе са севером КиМ", навео је Јањић.

Исто тако, један од проблема према резултатима истраживања које је спроведено међу привредницима је да декларације на производима немају једнак ниво усаглашености, односно, да се неравномерно користи српски и албански језик на документима и производима.

Затражено је да се све нецаринске баријере укину како би се олакшао проток роба и услуга.

Евидентан је напредак у односу на године раније, али је потребан значајнији ангажман са обе стране свих учесника.

"Косовски привредници наглашавају да је утицај политике на робну размену као и предрасуде, један ог главних проблема са којима се суочавају приликом извоза у Србију", рекла је на скупу у ПКС Оливера Цени Бардићи, консултант на изради студије.

Цени Бардићи је нагласила да 50 одсто анкетираних привредника каже да на пример, београдксе власти често траже додатне папире приликом извоза робе са Космета, а да су и захтеви са приштинске стране такође компликовани.

"Подаци показују да 80 одсто косовских компанија истиче да је политички утицај већи него економски утицај приликом трговине са Србијом", објашњава Цени Бардићи.

Због тога, каже, привредници са КиМ озбиљно разматрају могућност да промене коридор, односно да робу не превозе кроз централну Србију.

"Косовски бизнисмени кажу да им се намерно блокира коридор превоза робе кроз Србију ка ЕУ", објашњава она.

На скупу у ПКС су Ненад Ђурђевић, директор сектора за међународне економске односе ПКС и председник ПК Косова Сафет Грџалију уручили плакету захвалности заменици амбасадора Уједињеног Краљевства у Србији Трејси Галагер због како је речено, значајног доприноса амбасаде у економском повезивању српских и косметских привредника.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво