Шта очекују произвођачи вишања из књажевачког краја

Иако лекар у књажевачком здравственом центру, Бобан Маринковић није успео да побегне од породичне традиције - производње вишње.

"То је било готово из нужде требао ми додатни приход током школовања. Данас је то већ сасвим друга прича, није нам неопходан тај новац али се ослади када у сред лета дође добра пара", каже Бобан Маринковић. 

У Књажевцу је под вишњама 2.000 хектара, тачније засађено је два милиона стабала. Око 1.500 домаћинстава бави се производњом овог воћа и тај број се из године у годину повећава јер произвођачи имају сигуран пласман вишње.

У свежем или замрзнутом стању вишњу откупљују велике компаније. Највише некадашњи књажевачки гигант Џервин, који је 2013. поново покренуо прераду воћа и поврћа. Имају и засаде на 111 хектара.

"У књажевачком региону је заступљена облачинска вишња из разлога што је доста отпорна на већину болести и штеточина с једне стране, с друге стране првенствено се користи у индустрији", каже Владан Трандафиловић са Одсека за биљну производњу, "Џервин".

"Ми у нашој фабрици користимо вишњу која је већ прошла финалну прераду код хладњачара на годишњем нивоу од 90 до 120 тона вишње и користимо искључиво облачинску вишњу са наших простора", каже Биљана Миленковић, директор производње "Десинг".

Воће откупљује, а произвођачима помаже, и земљорадничка задруга "Горица", једна од две које су опстале у Књажевцу.

"Дајемо репроматеријал неопходан што би подразумевало јесење ђубриво, пролећно ђубриво, пестициде, резервне делове, неретко и мехзанизацију. Можда специфично за нас је и што вршимо услугу хемијске заштите, машинске услуге кооперантима", каже Саша Миликић, директор задруге "Горица" из села Велевац.

"Ми смо у последњих пет година преко фонда за развој пољоприверде уложили преко 150 милиона у развој пољопривреде. Давали смо 80 одсто за набавку садног материјала, за механизацију 50 одсто", истиче Марко Стојановић, помоћник председника Општине за привреду и пољопривреду.

До пуног рода вишње чека се пет година. Ако је не уништи град или жилогриз, по хектару може да роди и до 15 тона.

"Кад платим и раднике, одбијемо новац који смо дали за хемијска средства, ђубриво и сву обраду, мислим да и даље може да се живи од вишње", наводи Бобан Маринковић.

"Па у суштини више се исплати него друге ратарске културе, од кукуруза, пшенице, сигурно више, е сад ове године кажу биће добра цена, а ми ћемо видети", наводи воћар Миљан Стефановић из села Каличине. Каже да очекује да цена буде већа од 70 динара.

Ипак, коначна цена знаће ће се крајем јуна и почетком јула, када почне берба.