Велика Британија – извозна шанса Србије

Ове године, према подацима Републичког завода за статистику, Србија је први пут остварила суфицит у размени са Великом Британијом, у износу од 53,3 милиона долара.

Током јануара и фебруара 2017. повећана је укупна трговинска размена за 13,5 милиона долара у односу на исти период 2016, и сада износи 76,1 милион долара.

Када је реч о извозу, ове године је током јануара и фебруара у Велику Британију отпремљено робе у износу од 42,6 милиона долара, што је више за 19,2 одсто у односу на исти период 2016, док је увезено робе у износу од 33,5 милиона долара, што је повећање од 24,8 одсто у односу на јануар и фебруар 2016.

Како је истакао амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф, тренутак када та држава напушта Европску унију представља, можда, баш прави тренутак да се поведу разговори о трговинским односима две земље.

"Без обзира која ће боја обележити следећу британску владу, очекујемо да то ни на који начин не умањи пажњу коју ће Уједињено Краљевство усмерити на јачању трговинских веза са ЕУ, и ван ње, наравно и са Србијом", рекао је Киф и поручио да је политика Велике Британије политика отвореног тржишта.

Додао је и да је Британија и даље привлачно тржиште за компаније из Србије, док наша земља за британске фирме представља капију за улазак на тржиште целог Балкана.

Констатујући да је велики број српских компанија присутан у Великој Британији, пре свега у области пољопривреде, индустрије намештаја, ИТ сектору и аутомобилској индустрији, Киф је рекао да ће та држава, када је реч о Србији, своју пажњу усмерити на четири сектора - рударство, финансијске и професионалне услуге, аутомобилска индустрија и малопродаја.

"Усмерићемо се на четири сектора за које мислимо да имају велики потенцијал за остваривање бољих резултата на овом тржишту, али и у региону", најавио је Киф. 

Како је објаснио потпредседник Привредне коморе Србије Милосав Милетић циљ данашњег скупа је размена информација, искустава и сугестија у привредној сарадњи Србије и Велике Британије, односно како да се искористе постојећи потенцијали.

Указујући на чињеницу да је прошле године први пут Србија остварила суфицит у трговинској размени са Великом Британијом, Милетић је рекао да ти показатељи треба још више да охрабре српске привреднике да у Британији виде поузданог партнера, посебно у ИТ сектору, туризму, дрвној индустрији и медицинском сектору.

"Очекивања су да се тренд раста извоза настави, да се стурктура извоза прошири што је више могуће финалним производима", рекао је Милетић и додао да је за то потребан додатни маркетинг.

Потпредседник Британско-српске привредне коморе Тахир Хасановић подсетио је на чињеницу да је Велика Британија пета највећа економија на свету, да је то велико тржиште, да се Лондон, као највећи финансијски центар Европе, налази на свега три сата лета авионом.

"У Велику Британију нећете ући као у неистражену територију. Британија има велику српску заједницу и многи велики број српског бизниса напредовао је у тој земљи у годинама које су за нама", рекао је Хасановић.

Додао је да је историја Уједињеног Краљевства обележена трговином са свим деловима света и да никада није зависила од европских суседа, због чега та држава и њен главни град, као интернационални центар, представљају добру везу са остатком света.

У новосадској компанији "Ентеријер Јанковић" која се пре две године одважила да на острву окуша срећу имају уговорене послове пројектовања, изградње и опремања вредне 17 милиона фунти .

"Велика Британија је интересантно тржиште за цео свет. Ми мало кансимо али имамо шансу зато што кавлите није немогуће произвести овде и искористити да промовишете српску привреду", наводи Зоран Рацић из компаније "Ентеријер Јанковић".

Није лако ући на Британско тржиште, признаје Илија Мрдаљ, рођен у Британији, који из Србије увози вино, а ускоро ће каже и ајвар.

"Било шта да им понудиш они ће пробати, били то сухоменснати производи, вино, сокови... За почетак би било лакше да се неки посрендик користи или да има диркетан контакт са фирмом коме ће продавати у енглеској да се доје у енглеску и отвори фирма мало је дужа процедура", објашњава Илија Петар Мрдаљ из компаније "Бибо Импортс" Лтд.

Од јануара до децембра 2016. укупна спољнотрговинска размена у роби са Великом Британијом износила је 478,3 милиона долара, што је повећање од 60 милиона долара у односу на исти период 2015.

Када је реч о извозу Србије у Велику Британију од јануара до децембра 2016. износио је 265,8 милиона долара, што је повећање од 35 одсто у односу на исти период 2015.

Велика Британија, као земља извоза, рангирана је на 18. месту од укупно 179 земаља, са учешћем од 1,9 одсто у укупном извозу Србије у свет.

С друге стране вредност увоза из Велике Британије од јануара до децембра 2016. је 212,5 милиона долара, што је за четири одсто мање од истог периода 2015.

Велика Британија, као земља увоза, рангирана је на 24. месту од укупно 208 земаља, са учешћем од 1,1 одсто у укупном увозу Србије из света.

У Велику Британију Србија највише извози електричне машине, апарате и уређаје (24,4 одсто од укупног извоза), производе од каучука (19,2 одсто), поврће и воће (15,4 одсто), док из те земље Србија увози електричне машине, апарате и уређаје (8,6 одсто), друмска возила (7,8 одсто), медицинске и фармацеутске производе (7,8 одсто), хемијске материје (6,1 одсто).