Куда иде новац из Европске уније

У протеклих 16 година Србија је из фондова Европске уније добила више од три милијарде евра бесповратних средстава како би лакше спроводила реформе и постала уређеније друштво, што је нужан услов да постане чланица Уније. Новчана помоћ улаже се у економски и друштвени развој, јачање капацитета наших институција, у пољопривреду, здравство, образовање, прекограничну сарадњу и друге области. Планирано је да до 2020. сваке године добијамо око 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Новац из европских фондова слива се и у српску пољопривреду. У нишком округу успели су да га добију и пољопривредници из Удружења "Ратар-К". Њих 42 ће поклоњених 40.000 евра уложити у опремање сушаре и хладњаче.

Очекују вишеструку корист.

"Моћи ће да повећају цену тог производа, биће заштићени од оног варијабилног сегмента, јер сви знамо да немамо заштићену цену откупа у Србији", каже Анита Илић из Удружења пољопривредних произвођача "Ратар-К".

Материјалну подршку Европске уније више пута су користили и у Прокупљу. То је једна од 10 општина са југоистока и југозапада Србије која је добила бесповратна средства за пројекат обучавања и оспособљавања теже запошљивих категорија становништва. Са 70 посто финансира га Унија, а Општина Прокупље учествује са 30 одсто.

"Циљ пројекта је да млади људи који немају никаквог радног искуства, који су млађи од 30 година, похађају обуку, односно да заврше стручну праксу код послодаваца и, ако се покажу, да на крају добију и стално запослење", рекао је Александар Симоновић, председник Општине Прокупље.

У протеклих 16 година Европска унија је, рецимо, само у реформу наше енергетике уложила више од пола милијарде евра, у образовање 86 милиона. Јачају се институције, инфраструктура, прекогранична сарадња.

"Велики приоритет ће бити заштита животне средине, на пример што се тиче нових објеката за пречишћавање отпада и отпадних вода", навео је Мајкл Давенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији.

Ово је трећа година како је нашој администрацији указано поверење да сама управља делом фондова Европске уније. Одговорна је да сваки динар буде утрошен баш онако како је то планирано.

"Србија на врло ефикасан начин користи ова бесповратна претприступна средства", истиче Давенпорт.

Европска комисија указује на то да Србија у државним институцијама мора да задржи стручњаке који знају како се користе фондови Европске уније.

"Неопходно је да ти капацитети и даље јачају, као и да се људи који раде у државној управи на тим пословима мотивишу да ту и остану и да се усавршавају", наглашава Ксенија Миленковић, директорка Канцеларије за европске интеграције.

Европска унија је највећи донатор бесповратне помоћи Србији. Од 2000. до 2015. од ЕУ добили смо три милијарде евра бесповратне помоћи, од САД око 679 милиона, од Немачке 350, а од Кине нешто више од девет милиона евра.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.