Када ће кланичари и трговци добро живети од крменадле

Крајем јула и почетком августа цене свињетине скочиле су и за 50 одсто, а сада, кажу трговци, коначно падају, док се знатно појефтињење тек очекује. Ниже цене одговарају потрошачима, док су се недавном поскупљењу обрадовали само пољопривредници који тренутно по килограму живе ваге товљеника добијају и 190 динара, што је за четвртину више од цене коју су добијали почетком године.

Миливоје Стевановић из Дудовице крај Београда у посао са свињама уложио је, каже, више од половине живота и готово све што је икада зарадио. Само зато, није одустао од свињогојства ни у време када је као почетком године, каже, губио 3.000 динара по товљенику.

Миливоје Стевановић каже да је произвођачка цена свиња од 145 до 150 динара. "То је цена ако не рачунамо амортизацију објеката, средстава за рад, механизације. Ова цена је добра цена, да ли ће бити одржива, видећемо – од нас то не зависи", истиче Стевановић.

У време када су многи изашли из ове производње, Миливоје је и добио награду градске коморе за најуспешнијег. Каже да је успех у томе што на фарми раде сви чланови породице.

"Успевамо да имамо добре резултате на њивама, па ту своју храну кроз сопствену мешаону сточне хране пласирамо у своје фарме", каже Стевановић.

До пре неколико година у Дудовици је било 16 великих свињарских фарми, данас само једна. У књигама задруге која више не постоји остало је забележено да је годишње од промета животиња у село улазило два милиона марака.

Увоз меса није једини разлог замирања сточног фонда, кажу у Привредној комори.

"Ми морамо да донесемо правилник о оцени квалитета свињских трупова на линији клања. Друга ствар је сигурно вакцинација против свињске куге, не зато што ћемо ми извозити свињско месо у ЕУ, која је иначе презасићена овим производом, већ зато што можемо да производимо традиционалне ферментисане производе који могу да нађу пут и са ценом и са количином на европском тржишту", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

У Србији је дозвољен увоз замрзнутог свињског меса уколико је од клања прошло пола године, а домаћа индустрија има још толико да га преради. Стручњаци траже да се тај рок преполови.

"За наше произвођаче и потрошаче од изузетне важности би било да се у нашем законодавству, односно правилнику о декларацији свежег меса, види земља порекла, и информација о датуму клања или датум замрзавања свежег меса. На основу тога купац би се определио да ли је то месо за њега или не", каже Чедомир Радовић из Института за сточарство.

Од крменадле ће добро живети и пољопривредници и кланичари и трговци, тек када се повећа извоз меса, а то кажу стручњаци не може без нових правила.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.